7. април – Светски дан здравља

Светски дан здравља ове године посвећен је све присутнијем проблему антимикробне резистенције, с обзиром да је употреба и злоупотреба антимикробних лекова у хуманој медицини и ветерини у протеклих 70 година повећала број и врсте микроорганизама који су отпорни на ове лекове, повећавајући и број смртних исхода, као и компликација болести уз високе здравствене трошкове. Слоган „Антимикробна резистенција: данас без акције, сутра без лека“ има за циљ да укаже на важност ове теме.

world-health-day

Канцеларија Светске здравствене организације за Србију и Институт за Јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља Републике Србије на овај начин настоје да мобилишу што већи број стручњака из различитих сектора ради унапређења надзора над антимикробном резистенцијом, праћења примене антибиотика, промоције паметне употребе антибиотика у свим секторима, повећања степена хигијене у болницама и контроле болничких инфекција.

Зашто је ово важна тема 2011. године ?
Зато што сваке године 25.000 људи у Европској унији умре због озбиљне бактеријске инфекције резистентне на антибиотике, најчешће стечене у здравственој установи. Без нових и ефикасних антибиотика, а уз растућу резистенцију, друштво би се могло вратити у услове пре ере антибиотика, када је обична инфекција плућа могла да доведе до смртног исхода или када су доктори губили битку против менингитиса. Туберкулоза резистентна на више различитих антибиотика је други пример ургентне претње здрављу.

Како је дошло до антимикробне резистенције?
Од открића антибиотика пре 70 и више година, антибиотици су били главно оружје у терапији бактеријских инфекција, укључујући животно угрожавајуће болничке инфекције. Често се рутински прописују и узимају, понекад неодговарајуће. Антибиотици се такође користе у производњи хране животињског порекла за терапију, превенцију болести и побољшање раста. Међутим, њихова моћ трансформације је под ризиком јер је њихова неселективна примена била окидач за настанак резистенције и у многим случајевима антибиотици више не делују. Антибиотска резистенција је очекиван и природан механизам и јавља се у ситуацији када антибиотик који нормално зауставља раст одређеног типа бактерија то више не ради.

Шта може да се уради?
Контрола и превенција резистенције на антибиотике је сложен процес и треба да укључи више различитих сектора. Овај процес захтева заједнички национални приступ који укључује:
• унапређење надзора резистенције тако да се прикупљају подаци и познаје ситуација
• праћење примене антибиотика
• промоција паметне употребе антибиотика у свим секторима
• повећање степена хигијене у болницама и контрола инфекција
• улагање у нове лекове и средства
• подизање свести да је ово озбиљан и ургентан јавно здравствени проблем.

Јавност, они који преписују лекове, политичари, фармацеутска индустрија и сектор производње хране животињског порекла, сви имају значајну улогу у спречавању антибиотске резистенције.

pilule[licenca opis=“Антибиотици, супротно честом мишљењу, не могу излечити вирусне инфекције“ sajt=“flickr“ autor=“Be.Futureproof“ sajt_link=“www.flickr.com“ original_link=“http://www.flickr.com/photos/59334544@N00/2322167178/“ autor_link=“http://www.flickr.com/photos/59334544@N00/“ licenca=“Attribution 2.0 Generic“ licenca_link=“http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/deed.en“]

Антибиотици и деца
Нос који цури, температура, кашаљ, болно грло су честе болести и деце и одраслих. Деца су нарочито подложна респираторним и интестиналним инфекцијама. Ако је бактерија узрочник ових симптома, могу се преписати антибиотици. Међутим, ове симптоме често узрокују вируси које антибиотици не могу да убију. Узимање антибиотика када они нису неопходни може бити штетно. Оно допушта бактеријама да постану резистентне на антибиотике, што значи да антибиотици неће бити ефикасни у лечењу будућих бактеријских инфекција. Ове резистентне бактерије могу се пренети и на друге људе.

Када се преписују антибиотици, основно је да пацијент узима препоручену тачну дозу у датом времену, како би се осигурали од настанка антибиотске резистенције.

Деца морају да науче од најранијег узраста да прање руку и друге хигијенске мере смањују ризик од настанка инфекције. Такође треба да знају да следе упутства када су им преписани антибиотици. Вакцинација децу штити од многих озбиљних болести.

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу