Март – Национални месец борбе против рака

Малигни тумори представљају, после болести срца и крвних судова, најчешћи узрок умирања како у свету тако и у нашој земљи. Преко две трећине ових болести настају под утицајем фактора ризика који су резултат савременог начина живота: пушења дувана, неправилне исхране, гојазности, физичке неактивности, конзумирања алкохола и изложености штетним утицајима из околине (сунчевог зрачења, штетних супстанција на радном месту и др). Стручњаци упозоравају да сваке године у свету од малигних тумора оболи 12 милиона и умре 7,6 милиона људи. Процене указују да ће се до 2030. године удвостручити број оболелих и умрлих особа од рака широм света. У нашој земљи бележи се висока стопа оболевања и умирања од малигних болести, као и висока учесталост фактора ризика.

У Србији се у просеку годишње дијагностикује преко 33.000 нових случајева малигних тумора и око 21.000 људи који умиру од рака. Током последње деценије оболевање од свих облика рака у Србији порасло је за 25% код мушкараца и за 18% код жена. Годишње у Србији од рака бронха и плућа у просеку оболи 5.200 и умре 4.600 особа оба пола. Од малигних тумора дебелог црева и ректума у просеку сваке године у нашој земљи оболи више од 3.700 и умре око 2.600 људи, од малигних тумора дојке оболи око 3.500 и умре око 1.600 жена, од рака простате приближно оболи 1.500 и умре 800 мушкараца, док се дијагнозе рака грлића материце поставе код приближно 1.300 жена, док више од 500 умре од ове врсте малигног тумора.

Непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у спровођењу програма превенције и раног откривања рака из развијених земаља Европе и света, у Србији и даље представља значајан проблем.

Сматрајући превенцију изузетно важном, користимо и ову прилику да подсетимо на важност формирања и развоја здравих животних навика, али и на редовне лекарске контроле, јер у много случајева рано откривање болести може бити предуслов излечења.

Како бисмо допринели унапређењу знања у овој области, преносимо и текст о настанку, узроцима, врстама и оболевању од карцинома чији аутор је др Милош Малетић, лекар опште праксе у нашем Дому здравља.

Рак – све чешћа болест. Превенција и рано откривање спасавају живот.

У организму човека сваког дана више милијарди старих и истрошених ћелија замени се са новим ћелијама које су идентичне грађе и функције. Ткива се обнављају деобом тј. дељењем ћелија и диферентовањем из незрелих матичних ћелија до стадијума који им омогућава обављање специјализованих функција. После одређеног времена, зависи од ткива, ћелије неповратно губе своју грађу и функцију и на тај начин умиру. Поремећај у регулацији било која од ова три ћелијска процеса узрокује настанак туморске ћелије која се независно размножава и ствара масу нежељеног ткива, које се назива тумор (неоплазма). Туморски раст је практично бесконачан и прекида га тек смрт носиоца тумора. Тумор се у организму понаша као паразит.

Тумори. Подела. Како настају?

Тумори се према потенцијалном клиничком понашању деле на бенигне (доброћудне) и малигне (злоћудне). Туморске ћелије бенигних тумора личе на нормалну ћелију од које су настали, али је однос ових ћелија поремећен и не служи одређеној функцији. Највећи број бенигних тумора остаје доброћудан у току целог живота. Малигне ћелије малигних тумора могу више или мање да личе на матичну ћелију и захваљујући томе одређујемо порекло тумора.

Организам има механизме који одстрањују оштећене и старе ћелије, али када ти механизми закажу, ове ћелије остају у организму и настављају да се умножавају, па настаје болест. Заједничка карактеристика свих малигних тумора је ненормалан раст, захватање околног ткива и ширење у удаљене органе (метастазе).

Малигни тумор ретко настаје у потпуно здравом ткиву. Најчешће се јавља у ткиву које је већ дуже време патолошки измењено.

Постоји више теорија о узроку настанка тумора: хронични механички надражај, хронични топлотни надражај, хронично дејство хладноће, хронично запаљење, пушење, затим теорије о бактеријама, гљивама и паразитима као узрочницима и онкогени вируси (папилома, хепатитис Б, рота вируси…), затим јонизујуће зрачење, хемијске материје као што су полициклични угљоводоници (катран), бензол, ароматски амини (анилинске боје), хлор, азо боје, неки метали, азбест, пестициди, инсектициди, винил хлорид.

Тумори, посебно то важи за малигне туморе, добијају на важности последњих деценија, јер су у значајном порасту. Овај пораст је узрокован са више фактора: више се зна о њима, а захваљујући бољој дијагностици и савременим апаратима чешће се и дијагностикују, људи живе дуже, па тако више долазе у старије године када су малигни тумори чешћи и већа изложеност канцерогеним материјама.

Малигни тумори код жена.

Најчешћи малигни тумори код жена у нашој популацији су карцином дојке и карцином грлића материце.

Свака десета жена у току живота оболи од карцинома дојке. То је тумор код којег се шанса за излечење значајно повећава ако се рано открије. Дијагностичке претраге за преглед груди подразумевају ултразвучне прегледе, мамографију и онколошки преглед.

Не треба заборавити самопреглед који је изузетно важан. Женама млађим од 40 година препоручује се ултразвучни преглед једном до два пута годишње, а после 40. године настављају се ови прегледи, али сада се укључује и мамографија.

Према подацима у Србији, карцином грлића материце чини 6% свих смртних случајева код жена у Србији. На срећу, развој карцинома грлића материце траје јако дуго, а и лако је доступан гинеколошком прегледу. Повећан ризик за настанак је код жена које често мењају партнере и код инфекције хуманим папилома вирусима. Карцином цервикса је најбољи пример како превенција, рана дијагноза и ефикасна терапија могу утицати на смањење броја умрлих жена. Највише заслуга за превенцију има Papanikolau цитолошки тест.

Малигни тумори код мушкараца

Најчешћи малигни тумори код мушкараца су карцином дебелог црева, карцином простате и карцином плућа.

Колоректални карцином је малигни тумор који се може појавити у било ком делу дебелог црева. Узрок појаве карцинома дебелог црева је углавном непознат. Најзначајнији фактори ризика који могу играти улогу у настајању карцинома дебелог црева су: исхрана богата животињским мастима и протеинима, гојазност, пушење и генетска предиспозиција (наслеђе). Појава болести често није праћења одређеним симптомима, али најчешћи симптоми су: необјашњив губитак тежине, бол у трбуху, промене у пражњењу дебелог црева (пролив и затвор) које се појављују без неког одређеног разлога и трају дуже од шест недеља и присуство крви у столици и малокрвност.

Овај карцином спада у излечиве карциноме када се открије у раној фази болести, лечење је хируршким путем и примена хемиотерапије. Рано откривање се врши на следеће начине: дигитални преглед ректума, тест на скривено крварење у столици, ректо и сигмоидоколоноскопија.

Рак простате јавља се у 5-7 % мушкараца старијих од 50 година живота. Симптоми болести јављају се касно, знатно касније него симптоми код доброћудног повећања простате. Најчешћи симптоми који доводе пацијента лекару су: учестало мокрење, отежано мокрење, испрекидано мокрење (стане па крене), крв у мокраћи и сперми, бол и печење при мокрењу, проблеми с ерекцијом, болна ејакулација, честа бол и укоченост у доњем делу леђа, у каснијој фази болести мршављење, губитак апетита и слабост.

Рано откривање рака је данас могуће редовним годишњим скринингом мушкараца између 40 и 50 година дигиторекталним прегледом и одређивањем вредности простата специфичног антигена (ПСА) у крви.

 Карцином плућа је један од водећих узрока смрти широм света. Број људи који умире од карцинома плућа показује значајни раст уназад двадесет година. Међу најчешће факторе ризика у настајању рака плућа спадају пушење, животна средина (аерозагађење) , изложеност радону, азбестној прашини, нафтним дериватима и генетска предиспозиција (наследна склоност). Најважнији и најчешћи симптоми рака плућа јесу: упоран кашаљ, искашљавање сукрвичавог испљувка, бол у грудима при кашљању или дубоком дисању, отежано дисање, упала плућа која не пролази после терапије или упале плућа које се понављају на истом месту, као и губитак апетита и телесне тежине.

Код особа који су пушачи или су пак изложени професионалном ризику препоручује се рентгентско снимање или евентуално цитолошки преглед спутума (у испљувку се траже ћелије тумора) у договору са изабраним лекаром.

Примарна превенција и рано откривање карцинома је најбољи начин заштите и лечења од ових опаких болести.

Др Милош Малетић

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу