Светски дан борбе против ХОБП – Да ли је ХОБП исто што и АСТМА?

– Астма је најчешћа хронична болест у дечјем узрасту за коју су везане многе заблуде и предрасуде. Сама реч астма многима звучи застрашујуће. И сами лекари у жељи да не уплаше оболелог, а посебно да не уплаше родитеље, често је називају хронични опструктивни бронхитис. Треба знати да ХОБП није исто што и астма – објашњава др Мирјана Станковић, педијатар.

– Ипак између астме и ХОБП-а има преклапања и иста особа може да оболи од обе болести. Астма је водећа хронична болест код деце, чија се учесталост у последњих неколико деценија константно повећава у Србији. Свако седмо школско дете и сваки двадесети одрасли становник Србије има неки облик астме, а процењује се да код нас око 10% особа изнад 40 године живота има ХОБП.

Карактерише се понављаним епизодама звиждања у грудима, отежаног дисања, стезања у грудном кошу и кашља, посебно током ноћи или у раним јутарњим сатима. Ове епизоде се обично јављају током прехладе или излагања аерозагадјењу ( дувански дим или јаки мириси) и респираторним алергенима (гриње, полен, животњиска длака, и др.) Епизоде отежаног дисања и свирања у грудима могу да продју спонтано или након примене лекова који шире дисајне путеве (тзв. бронходилататори од којих је најпознатији Вентолин).

ШТА ИЗАЗИВА АСТМУ?

Наследна је склонст ка болести али не и сама болест. Постојање астме у породици може бити један од индикатора за потенцијално оболевање од те болести, но уз то обавезно треба узети у обзир и утицај околине и простора у којем живимо на дисајне путеве. Ако неко од родитеља има алергијску астму, или алергијску кијавицу, ако дете има екцем по кожи и слично, онда је потребно и у том раном узрасту узети у обзир могућност ране манифестације астме. Све материје које иритирају дисајне путеве и изазивају симптоме астме. Најчешћи изазивачи су вируси, дувански дим, физички напор и алергија на полен, животињску длаку или гриње из кућне прашине. Астма се код сваког болесника разликује и некад је изазива више фактора.

КАКО ИЗБЕЋИ НАПАДЕ АСТМЕ?

Избегавање покретача астме претходи свим облицима медикаментозног лечења. За избегавање сезонских алергена (полена) једина је корисна мера избегавање боравка, особито физичких активности, у отвореном простору у време велике концентрације полена у ваздуху. Особито ваља избегавати трчање и спорт у јутарњим сатима у подручима бујне вегетације.

Код особа осетљивих на целогодишње алергене важно је одговарајућим хигијенским мерама и прилагођавањем околине смањити концентрацију гриња у дому, посебно у спаваћој соби болесника. Смањење концетрације полена се постиже редовним чишћењем и прилагођавањем које укључује мање тепиха, застора и тапецираних површина, те могућом употребом посебних навлака за мадраце, хемијских средстава за уклањање гриња (акарициди) и сл. У кући астматичне особе не препоручује се држати кућне љубимце, особито мачку или пса.

СИМПТОМИ АСТМЕ?

Препознавање благих симптома, може се спречите астматични напад. Можете приметити бројне промене код васег детета на основу којих можете да закључите да се астма погоршава. Ови рани знаци упозорења укључуј

§ Интензивирање ноћног кашља

§ Кашаљ или визинг током физичке актвиности

§ Умарање при активностима које иначе лако обавља

§ Немиран сан

§ Погоршање алергијиских симптома као што су упорно цурење носа, тамни кругови испод ваших очију или свраб, упаљена кожа

Кашаљ постаје све интензибвнији, отежано дисање карактериситсе “звиждање” у плућима уз издисај дужи од уобичајеног, убрзно дисање. Све то указује да је дете неопходно сто пре одвести на преглед да би се применила адекватна терапија и прекинуо напад.

ЛЕЧЕЊЕ

Циљ лечења астме је контрола болести са што мање лекова. Астма се не може излечити, али када је на време дијагностификована и уз адекватне лекове може се контролисати па чак довести до врхунских резултата. Редовна и правилна примена лекова уз редовне контроле омогуцује пацијентима квалитетан зивот. Томе требе додати и позитивне навике (ментална снага, самопостовање, хигијена, здрава исхрана, спорт).

АСТМА И СПОРТ

Дете са астмом се може бавити спортом и физичким активностима које ће му омогућити правилан раст и развој. Физичке и спортске активности детета оболелог од бронхијалне астме морају се индивидуално прилагодити његовим могућностима. Не препоручују се спортови који се одвијају у посебним условима. То су: падобранство, параглајдинг, дубинско роњење. , не препоручују се зимски спортови (скијање, клизање…) Као што свако дете има ,,своју астму’’, тако се сме и изложити физичком напору, колико само може да поднесе. Петина врхунских спортиста болује од астме и без икаквих сметњи успева да постигне добре резултате па чак и да обара рекорде.

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу