20. април – Међународни дан заштите од буке

„Доћи ће дан када ће бука постати један од великих непријатеља човека, тако да ћемо се борити против ње као некада против куге и колере“ речи су чувеног лекара и проналазача, Роберта Коха, који је још у 19. веку наслутио данашњи проблем човечанства са буком. Бука је најчешћи облик загађења човекове средине, било да се ради о животној или радној околини.

По дефиницији, бука је свака непожељна или непријатна звучна појава која неким својим квалитетима може да утиче на психичко и физичко осећање човека.

Данас су извори буке често присутни и у животној и у радној средини. То су моћни генератори звучне енергије који се свакодневно све више уводе у све области човекове стварности, и стварајући и ширећи ту штетну енергију, значајно доприносе оштећењу људског здравља. Све су моћније машине у саобраћају, у грађевинарству, индустрији, пољопривреди, све присутнији различити уређаји у домаћинству итд. Све то производи интензивну звучну енергију која улази у човека преко његових рецептора за пријем звука тј преко чула слуха. Бука може изазвати штетна дејства не само на чулу слуха као пријемнику звучне енергије, него исто тако и на низу других органа и органских система, када се као електрични импулс прими у нервни систем и даље разноси и дистрибуира по његовим сложеним и осетљивим, а јако повезаним структурама. Тако се ефекти буке разврставају на аудитивне и екстрааудитивне.

Штетно дејство буке зависи од низа њених карактеристика: од интензитета, фреквенције звучне појаве, дужине дејства, да ли је импулсног карактера или континуирана и тако редом.

Штетније ефекте производи бука виших фреквенција, већег интензитета, импулсна бука и наравно дужа експозиција, тј. време излагања.

Према нивоима интензитета бука се класификује у степене:

ПРВИ СТЕПЕН подразумева буку од 30 до 65 dB(А),

ДРУГИ СТЕПЕН буку од 65 до 90 dB(А),

ТРЕЋИ СТЕПЕН тј. јака бука коју већ прате и вибрације од 90 до 110 dB(А),

ЧЕТВРТИ СТЕПЕН, буку од 110 до 130 dB човек не може дуже да издржи, јер изазива брзе неуроциркулаторне сметње уз несносно зујање у ушима и бројне друге сметње.

За радну средину максимално дозвољени ниво буке је 90 dB (А) за физички посао и радно време од 8 часова. Наравно да је за одређену врсту послова где је потребна већа концентрација, ниво допуштене буке нижи и дефинисан је још неким карактеристикама.

ЗАШТИТА ОД БУКЕ

Заштита од овог штетног фактора мора бити свеобухватна и стална, јер су последице по здравље честе и значајне, а такође ефекти на радну способност и продуктивност на раду могу бити веома негативни. Заштита почиње већ при планирању отварања неког погона или при конструисању неке машине или уређаја. Први принцип је да се штетност не „производи“. Ако мора да се ствара, друга степеница је да се не шири у околину (амортизовати је на месту стварања), а трећи корак је ако већ мора нешто и да допире у околину да се максимално смањи, општим мерама заштите, као и употребом личних заштитних средстава. За смањење комуналне буке, осим осталог, треба посебно инсистирати на стварању зелених површина између стамбених комплекса и саобраћајница, јер зеленило и дрвореди, крошње стабала су веома моћни апсорбери буке и самим тим моћни заштитници од ове опасне штетности.

Као што је већ речено, штетни ефекти могу бити аудитивни (на самом чулу слуха) и екстрааудитивни (на другим органима и системима).

У зависности од интензитете и времена трајања, разликујемо акутну акустичну трауму као последицу краткотрајног и интензивног деловања буке, тј. звучне енергије и хронично оштећење слуха – као резултат хроничног излагања нижим нивоима буке на радном месту или ван њега. Треба такође напоменути да је осетљивост на буку индивидуална и да постоје особе преосетљиве на ову врсту штетности.

Излагање буци може довести до привременог или трајног губитка слуха, за одређене интервале фреквенција звука или некада за све фреквенције у чујном опсегу.(Људско чуло слуха може да прими звук фреквенција од 16- 20 000 Hz). Ако се при излагању буци на радном месту установи правилан режим рада и одмора у значајној мери се може предупредити настанак оштећења слуха и осталих штетних ефеката на здравље људи. Прављењем пауза од по десет минута за боравак у тихој просторији на свака два сата радног времена, постиже се најбољи ефекат за спречавање замора слуха и следственог трајнијег оштећења. О томе воде бригу: лице за безбедност и здравље на раду, ангажована служба медицине рада, послодавац и синдикати.

Уколико дође до губитка слуха због излагања буци на радном месту, такво оштећење се квалификује као професионално обољење и радник стиче сва права по основу задобијеног професионалног обољења. То утврђује само референтна установа Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ у Београду. Уколико дође до потпуног губитка слуха код неке особе, таква особа се може распоредити да ради у условима експозиције буци и највећег интензитета, јер бука код тих особа не производи више никакво штетно дејство.

Лаици штетно дејство буке посматрају само као дејство на слух и као потенцијалну опасност од глувоће. Екстрааудитивни ефекти буке, са медицинског аспекта, су често озбиљнији и опаснији.

Акустични надражај не делује само на слушну област коре великог мозга већ неуроанатомске везе CNS омогућују да се посредством ретикуларне формације он проширује на лимбички систем и друге центре у CNS: центар за вид, вазомоторни центар, једра кранијалних нерава, хипоталамус и центре унутрашњих органа и система.

Најупечатљивији ефекти су на кардиоваскуларни и нервни систем. Бука утиче на појачану бета адренергичку активност симпатичког нервног система доводећи тако до убрзаног срчаног рада, исхемије миокарда, појаве хипертензије, уопште до вазоспазма и периферне васкуларне резистенције. Има убедљивих доказа да индустријска бука може бити водећи фактор ризика од настанка атеросклеротичних промена на периферним крвним судовима.

Непожељни звук ремети биоелектричне потенцијале можданих ћелија. Дуготрајно дејство буке доводи до раздражљивости, невољности, анксиозности,осечаја несигурности и неподношљивости према околини, промену карактера личности па и прави ментални поремећај. То све може значајно изменити радну способност, а некада и довести у опасност и изложеног и његову околину, па и безбедност већег броја људи у зависности коју делатност обавља.

Бука делује и на функције надбубрега, штитне жлезде, доводи до интолеранције на глукозу (повећане вредности катехоламина у урину, повећање вредности тироксина у крви….)

Спазмом огранака артерије centralis retine објашњава се низ поремећаја у видним функцијама, а утицајем преко таламуса и раздражењем ретикуларне формације могу се објаснити многи други поремећаји из неуроендокрине зоне.

Запажа се да радници изложени буци чешће оболевају и од тежих облика обољења, а то се делимично објашњава и променама у крвној лози (бука од 90 dB изазива јако опадање активности леукоцита).

Било да се ради о једној или другој врсти оштећења физичког и психичког здравља јасно је да је данас бука достигла скоро онај ниво опасности о којој је говорио Кох још у 19. веку и да се са овом врстом опасности морамо озбиљно и константно борити.

Интересантно је напоменути да је за човека такође неподношљива и апсолутна тишина. Без одређеног нивоа природног фона није могуће нормално функционисање људске врсте.

Ускладимо природу и наше потребе, обуздајмо буку, сачувајмо здравље!

Др Андрија Антонић,

 специјалиста медицине рада

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу