28. јул – Светски дан борбе против хепатитиса

Светски дан борбе против хепатитиса обележава се у 180 земаља света 28. јула. Обележавање овог дана има за циљ да се повећају свест и сазнања о овим инфекцијама, као главним претњама глобалног здравства.

Од 2010. Светска здравствена организација је установила овај дан као дан обележавања борбе против хепатитиса, једне од четири специфичних болести која годишње усмрти више од 1,5 милиона људи! Слоган овогодишње кампање посвећене обележавању Светског дана борбе против хепатитиса је Hepatitis Think Again – Хепатитис: запитај се.

Овај дан је одабран као светски дан борбе против хепатитиса у част рођендана нобеловца проф. Баруха Самуела Блумберга, који је открио вирус хепатитиса Б (ХВБ). Главни иницијатор и организатор манифестација поводом овог дана је World Hepatitis Alliance, невладина, интернационална организација, основана у Женеви 2007. године, организација коју првенствено чине људи инфицирани вирусима Хепатитис-а.

Та организација своје активности усмерава ка своја три циља:

1. Подизање свести и знања о овој болести;

2. Борби за превенцију, негу, подршку и лакши приступ терапији;

3. Борби против стигматизације инфицираних особа и за побољшање њиховог социјалног статуса.

Своје акције и циљеве World Hepatitis Alliance усклађује са активностима СЗО (Светске здравствене организације), а утемељене су на Резолуцији WHА 63.18/2010, чији је потписник и Република Србија.

Hepatitis-slova

Основне информације о врстама хепатитиса

Hepatitisi virosa су инфламаторни процеси на јетри узроковани различитим врстама вируса. Према врсти вируса који их изазивају, познато је пет група обољења означених као А, Б, Ц, Д и Е. Свих пет типова болести имају велики значај због оптерећења које услед тока болести има оболела особа, због могућности смрти, али и због потенцијала да својим ширењем доведу и до појава епидемија. Хепатитис А и Е настају уношењем хране и воде, контаминираним вирусима А и Е и представљају гастроинтестиналне (цревне) инфекције.

HEPATITIS Хепатитис Б, Ц и Д припадају групи парентералних инфекција или инфекција које се преносе контактом са телесним течностима инфициране особе. Највећи ризик за преношење ове инфекције, због велике концентрације вируса, представља контакт са крвљу инфициране особе, мада се вирус налази и у осталим људским секретима и екскретима. Хепатитис Б и Ц често попримају хронични ток, што неретко доводи до компликација, као што су цироза јетре и хепатоцелуларни карцином јетре (ХЦЦ). Сматра се да до ових компликација долази код 25% од укупно инфицираних особа, а то би могло да се избегне раним откривањем инфекције и раном применом одговарајуће терапије. Оно што олакшава настанак хроничне форме болести, јесте то што акутна форма може да протекне са ограниченим или атипичним симптомима, а врло често и без икаквих симптома. У великом броју случајева, атипични симптоми (жута кожа и беоњаче, тамна мокраћа, екстремни умор, мучнина, повраћање и бол у стомаку) могу и пацијента и лекара да заварају и одстране од сумње и дијагнозе хепатитиса. Утврђено је да 60 до 70% инфицираних хепатитис Ц вирусом, завршава са хроничном формом обољења од чега 5 до 20% као крајњи исход добија цирозу јетре, а 7%  хепатоцелуларни карцином јетре (ХЦЦ).

Свака особа може, у одређеним околностима, да се инфицира неким од типова хепатитис вируса, али ипак постоје групе људи које су под повећаним ризиком, због:

• хемодијализе;

• тетоваже и пирсинга;

• размене прибора за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе…);

• незаштићеног сексуалног односа;

• инфицираних мајки које инфекцију могу да пренесу детету током трудноће.

Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини, па чак и до глобалног циља – „Планета без хепатитиса”. Када је реч о хепатитис Б вирусној инфекцији, најбоља превентивна мера је вакцинација и то свих особа из група са повећаним ризиком и све новорођене деце. Зна се да је вакцина високо имуногена и да штити у 95% случајева. У великом броју земаља у свету, па и код нас, ова мера се спроводи већ годинама уназад.

Епидемиолошки подаци у свету и у Републици Србији

Најновији подаци СЗО, према врстама хепатитиса су:

• хепатитис Б вирусом у свету је инфицирано 350 милиона људи, или сваки 12. становник земаљске кугле. Годишње од ове инфекције умре 786.000 људи.

• хепатитис Ц вирусом у свету је инфицирано 150 милиона људи. Годишње од ове инфекције умре 499.000 људи.

• Сваке године се у свету региструје 3 до 4 милиона новоинфицираних особа.

Анализом прикупљених података у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, за претходних 14 година (2001–2013), види се да број оболелих/инциденције код акутне форме хепатитис вирус Б, опада из године у годину, а нарочито у односу на 2001. годину, када је број оболелих био 429 (И= 5,48/100.000 ст.). У 2013. години укупан број регистрованих случајева оболелих од  хепатитис вирус Б acuta , био је 192 (И= 2,67/100.000 становника).Анализом броја оболелих од хепатитис вирус Б chronica у претходних 14 година (2000–2013), види се да број оболелих/инциденције, показују цикличне промене – од најмањег броја оболелих 2000. године (45; И=0,58/100.000 ст.), па преко просечних вредности 2002. и 2007. године, од 120 до 240 оболелих (И=1,6/100.000 – 3,3 /100.000 ст.), расту из године у годину, са највећим бројем оболелих у 2013. години (293; И=4,07/100.000 ст.). У односу на 2012. годину (183; И=2,63/100.000 ст.), број особа код којих је регистрован хепатитис вирус Б chronica повећао се за 110 случајева (38%) и са 293 оболеле особе (И=4,07/100.000 ст.) представља највећи број оболелих икада забележен. У 2013. години забележена су 3 смртна случаја од хепатитис вирус Б chronica. У 2013. години укупан број регистрованих случајева оболелих од Хепатитис вирус Ц acuta, био је 73 (И= 1,01/100.000 ст.).

Број оболелих од хепатитис вирус Ц chronica у претходних 14 година (2000–2013) показује стално повећање, са најмањом вредношћу забележеном 2001. године (мин=55; И=0,7/100.000 ст.). После те године број оболелих расте из године у годину, са највећим бројем регистрованих у 2007. години (маx=573; И=7,8/100.000). У 2013. години дијагноза хепатитис вирус Ц chronica регистрована је код 554 особе (И=7,7/100.000 ст.) (табела 1. и табела 2). У односу на 2012. годину (523; И=7,2/100.000 ст.), број оболелих је повећан за 5,6%.

 

 

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу