Љубинка Поповић, медицинска сестра наше установе, убијена је пре пуних шест година на свом радном месту. Сећање на трагично настрадалу колегиницу не само да не бледи, већ нас из дана у дан опомиње на све опасности којима су изложени здравствени радници.
Љубинкино убиство ненадокнадив је губитак за њену породицу и пријатеље, али и за колектив Дома здравља, установе у којој је провела безмало читав радни век, пожртвовано и одговорно бринући о својим суграђанима.
Бирајући да буде медицинска сестра, наша Љубинка је одабрала позив а не посао. Да буде пуна разумевања за пацијенте, саосећајна, брижна, да утеши када је неопходно, да саслуша, умири … Нажалост, дала је и свој живот радећи оно што је искрено волела.
Зато се сваког 12. јануара сећамо наше медицинске сестре и подсећамо да се никада, никоме и нигде не сме поновити жртва Љубинке Поповић.
