09 мај 10. мај 2013. године – Међународни дан физичке активности
„Кретањем до здравља“ слоган је Међународног дана физичке активности, који се, на предлог Светске здравствене организације, обележава од 2002. године. Циљ ове кампање је подизање свести јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља. Умерена физичка активност важна је за целокупну популацију, без обзира на узраст, пол, економске и социјалне разлике и припадности.
Ако имамо у виду податак да је у свету приближно 31% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, јасно је у којој мери је важно променити овакве навике, јер физичка неактивност, уз неправилну исхрану, представља фактор ризика за настанак бројних хроничних, незаразних болести.
Савремени начин живота и урбанизација донели су и нове ризике по здравље човека, а то је “седантерни начин живота” или недовољно физичке активности и повећање гојазности. Неактивне особе мање од 10% дневног утрошка енергије троше на физичку активност. Истраживања указују да је у многим земљама више од половине становништва физички неактивно. Слична је ситуација и код нас – у Србији, наиме, више од половине одраслог становништва (59,3%) слободно време проводи уз ТВ, а тек четвртина (25,5%) вежба 3 пута недељно.
Физичка неактивност један је од фактора ризика за појаву гојазности, која је у свету заступљена код 10-60% одраслог становништва. У развијеним земљама Европе чак четвртина одраслог становништва је гојазна. Истраживања показују да је гојазност и предгојазност код адолесцената узраста 12-17 година утростручена у последњих 25 година..
Статистика у Србији
Више од две трећине (67,7%) одраслог становништва у Србији је физички неактивно, показују подаци из истраживања здравља становништва у нашој земљи из 2006. године. Проценат одраслих становника који је вежбао више од три пута недељно износио је 25,5%, што је значајно повећање у односу на 2000. годину када је тај проценат био 13,7%. Ипак, паралелно са порастом броја физички активних, расте и број оних који свој посао углавном обављају седећи. Наиме, у 2006. години 31,1% запослених у Србији се бавило седентерним типом посла, за разлику од 2000. године када је тај проценат износио 25,2%.
Гојазност, као последица неправилне исхране и недовољне физичке активности, веома је изражена и у нашој земљи. У Србији је свака пета одрасла особа гојазна (18,3%), а свака трећа са предгојазношћу (36,2%). Гојазно је и све више деце – око 10% узраста 7-11 година
Према резултатима аналитичке студије здравља становника Србије Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, код ученика основних школа присутан је тренд смањења броја деце са деформацијом стопала са 16,8% у 1997. на 13,9% у 2007. години, али и да је забележен пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 8,8% у 1997. на 10,2% у 2007. години. Исти тренд се појавује и код ученика средњих школа где је присутно смањење броја деце са деформацијом стопала са 10,0% у 1997. на 8,4% у 2007. години, а пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 12,4% у 1997. на 17,5% у 2007. години.
ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?
Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Практични савети како да повећате свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део Ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи Вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали 20-так минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
„ПО ЗДРАВЉЕ ХОДАЈТЕ КА РЕЦИ, А НЕ КА АПОТЕЦИ!“