15 нов 15. новембар – Светски дан борбе против опструктивне болести плућа – ХОБП
Процењује се да у свету од ХОБП болује 4-10% популације. Приближно 200.000 – 300.000 становника Европе умире због ХОБП-а сваке године, што је више од морталитета од карцинома дојке и плућа заједно. Процењује се да у Србији 10% особа старијих од 40 година живота има ХОБП. Све ово су поводи за разговор са др Наталијом Јовановић, специјалистом опште медицине у Служби за здравствену заштиту одраслог становништва Дома здравља Шабац.
– ХОБП је хронична болест плућа која се карактерише ограниченим протоком ваздуха кроз дисајне путеве које није потпуно реверзибилно. Ограничење протока ваздуха обично напредује временом и удружено је са поремећеним инфламацијским одговором спутума на штетне честице и гасове. Учесталост јављања ХОБП је веома висока, па заслужује нашу пажњу због погубних последица на квалитет живота болесника и њихових породица. Постоји стални пораст преваленције и морталитета од ове болести, што је великим делом узроковано све већим коришћењем дуванских производа широм света и променом старосне стуктуре популације у земљама у развоју (све више старијих особа). Тако се предвиђа да ће до 2020.године ХОБП постати трећи највећи светски „убица“ и пети водећи узрок инвалидитета – каже др Јовановић.
Који су најчешћи фактори ризика за појаву ХОБП?
– Главни фактор ризика је ПУШЕЊЕ ЦИГАРЕТА и други начини пушења дувана. Осим тога, прашина и хемикалије на радном месту (паре, иританси, димови) – када је изложеност тим супстанцама довољно интензивна и продужена. У факторе ризика убрајамо и загађење ваздуха у затвореним просторима од биолошких горива која се користе за кување и грејање, када су просторије слабо проветраване, потом загађење ваздуха на отвореном простору – аерозагађење, урођени недостатак алфа 1- антитрипсина (редак поремећај), као и ПАСИВНО ПУШЕЊЕ (боравак у просторијама у којима се пуши). Све ово доприноси респираторним симптомима и настанку ХОБП.
Који су главни симптоми болести?
– Пре свега хронични, дуготрајни кашаљ, потом стварање спутума (испљувка), диспнеа – отежано дисање, у почетку при напору, а затим и у миру. Хронични кашаљ и стварање спутума често годинама претходе развоју ограничења протока ваздуха, али се неће у свих особа које кашљу и искашљавају развити ХОБП. Особе под повећаним ризиком за развој ХОБП су старији од 40 година, они који су изложени факторима ризика и они који имају дуготрајне, горе поменуте симптоме.
Да ли пацијенти имају довољно информација, да ли помоћ траже правовремено?
– ХОБП је недовољно дијагностиковано обољење што потврђују нова испитивања која кажу да 25-50 % болесника са клинички присутном болешћу нису свесни своје болести, у чему воде они који имају блаже симптоме. Многи пацијенти се јављају лекару тек када изгубе преко 50% плућне функције. Симптоми болести се споро развијају, па се хронични кашаљ и благ недостатак ваздуха сматрају уобичајеним процесом старења или уобичајеним последицама пушења.
Како се дијагностикује хронична опструктивна болест плућа?
– Дијагноза ХОБП се поставља добрим физикалним прегледом, пажљивим разговором са особом која има симптоме, рентгентским снимком плућа – како би се искључила нека друга обољења плућа и што је најважније СПИРОМЕТРИЈОМ – мерењем протока издахнутог ваздуха, чиме се болест може открити у раном стадијуму, и пре развоја симптома. Важно је истаћи да је ХОБП болест која се може спречити и ако је рано откривена, може се правилно и успешно лечити. ЦИЉЕВИ ЛЕЧЕЊА ХОБП су спречити напредовање болести, ублажити симптоме болести, побољшати подношење физичког напора, побољшати здравствено стање, спречити и лечити компликације, спречити и лечити егзацербације, смањити умирање од ХОБП и смањити на најмању могућу меру нежељене ефекте лечења.
У лечењу ХОБП кореисте се различити лекови од којих су најважнији ГЛИКОКОРТИКОИДНИ ПРЕПАРАТИ и БРОНХОДИЛАТАТОРИ – најчешће у облику пумпица, као и АНТИБИОТИЦИ – у случају погоршања изазваних инфекцијом. Нефармаколошке мере лечења подразумевају РЕХАБИЛИТАЦИОНИ ПРОГРАМ (физичко вежбање, савете о исхрани и едукацију болесника како се изборити са овом болешћу) и ТЕРАПИЈУ КИСЕОНИКОМ. Циљеви респираторне рехабилитације су смањити симптоме, побољшати квалитет живот и повећати учешће у свакодневним активностима.
Рекли сте да је ХОБП болест која се може спречити. Како је превенирати?
Превенција ове болести подразумева ПРЕСТАНАК ПУШЕЊА – представља појединачно најефикаснију и најекономичнију меру за смањење ризика од развоја ХОБП-а и успоравање њеног напредовања. У превентивне мере спада и уклањање и смањење излагања разним штетним супстанцама на радном месту, као и мере за смањење аерозагађења у затворнеом простору од биолошког горива и сагоревања при кувању и грејању.
И за крај треба рећи да велику улогу у превенцији ХОБП имају лекари опште медицине у примарној здравственој заштити, који разговором са својим пацијентима могу проценити да ли код њих постоји ризик од развоја ове болести чак и кад нема ниједног симптома. Они их могу упутити шта треба урадити да се симптоми не појаве, а ако су већ присутни, изабрани лекар ће свог пацијента на време упутити на потребне прегледе како би се на време дијагностиковала болест која ће се тада правовремено и успешно лечити.