15 нов 15. новембар – Светски дан борбе против опструктивне болести плућа
– Хронична опструктивна болест плућа је четврти узрочник смрти у свету, после болести срца, шлога и запаљења плућа. Сваке године у свету од ове болести умре 2,75 милиона људи. По истраживању које је обавила велика група лекара у Америци, од ове болести болује око 25 милиона људи, а само 10 милиона има постављену дијагнозу и адекватну терапију. То значи да више од половине пацијената нису свесни да су болесни и да треба да потразе помоћ лекара – истиче поводом Светског дана борбе против осптруктивне болести плућа др Сандра Ћосић, начелница Превентивног центра Дома здравља Шабац.
Све ово било је разлог да се 15. новембар прогласи Светским даном борбе против хроничне опструктивне болести плућа. За праву и ефикасну превенцију, као и лечење ове болести, неопходно је сагледати узроке њеног настанка, па др Сандру Ћосић питамо који су главни фактори ризика за појаву ХОБП?
– Главни фактори ризика су: пушење, пасивно пушење – тј. излагање дуванском диму, удисање прашине и хемикалија на радном месту и аерозагађење. Лекари саветују да свако ко кашље, искашљава и има осећај недостатка ваздуха при напору треба да помисли на ову болест и обрати се лекару. Дијагноза се наравно поставља у здравственој установи, методом спиромертије тј. мерењем очуваности функције плућа, што је услуга коју пружа свака здравствена установа.
Дијагноза ХОБП поставља се недовољно често. Зато је важно да лекари у наредним годинама раде на едукацији становништва да што пре препознају симптоме ове честе и опасне болести, каже др Ћосић.
– Хронична опструктивна болест плућа није исто што и астма, али иста особа може оболети од обе болести. Лечење, поред редовног узимања терапије, подразумева и упоран рад на смањењу фактора ризика.
Поред кампање за упознавње становника са симптомима и лечењем ХОБП, важно је, сматра др Сандра Ћосић, начелница Превентивног центра Дома здравља Шабац, подсетити и на националну стратегију за контролу дувана и на неке чињенице везане за штетност дувана.
ЗАШТО РЕЋИ „НЕ“ ПУШЕЊУ?
– кад се упали цигарета, ослобађа се нитрозамин, који спада у
најактивније и најканцерогеније материје које наука познаје
– дувански дим садржи преко 250 штетних састојака
– подједнако је штетан за све, али су деца и труднице најосетљивија категорија у популацији
– пасивна изложеност дуванском диму подједнако је штетна као и активно пушење
– проветравање проторија и пушење напољу не смањују штетност дувана
– пушење изазива тешке промене на крвним судовима, срцу, плућима ….
КАКО РЕЋИ „НЕ“ ПУШЕЊУ?
– постоје методе за одвикавање, битан је први корак тј. одлука о
прекиду пушења
– лакши начин је да потражите помоћ и подршку свог лекара, који ће вам саветом и терапијом помоћи да успете