31. јануар – Национални дан без дуванског дима

Са свешћу о штетности дувана, а у складу са једном од својих основних улога, Национални дан без дуванског дима још једном користимо да подсетимо на алармантнe податке који илуструју све што је важно знати када је дуван у питању. Намера нам је да допринесемо унапређењу свести о штетности дувана код свих наших суграђана, јер само одрицање од ове штетне навике може допринети здравијем животу. Уверени да се у најранијем узрасту граде здраве животне навике, настојимо да нашој најмађој популацији на прави начин укажемо на важност здравог живота – тако смо и за данас припремили предавање о штетности дувана, које ће вмс Гордана Тодић одржати ученицима Основне школе „Ната Јеличић“.  А оно што је важно знати када је у питању штетност дувана, прочитајте и у тексту наших лекара.

Пушење дувана је активно и пасивно удисања дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана. Дувански дим садржи преко 4.000 различитих хемијских састојака. Најпознатији од њих је никотин који ствара зависност. Поред никотина ту се налази још 60 канцерогених материја које мењају метаболизам ћелија и на тај начин доводе до низа болести. Године 1964. објављен је извештај америчке здравствене службе (Surgeon General’s Report on Smoking and Health) у којем је пушење дефинитивно проглашено ризичним фактором и узроком низа болести који смањују квалитет живота и доводе до преране смрти. Од тада су бројне клиничке, лабораторијске и епидемиолошке студије у свету испитивале учинак пушења цигарета, али и изложеност дуванском диму, тзв. пасивно пушење, знатно доприносе оболевању и превременом умирању од низа болести.

Процењује се да око пет милиона људи у свету годишње умре од последица пушења. Ако би се епидемија пушења наставила досадашњим темпом до 2020. би се удвостручио број умрлих.

У Србији пуши једна трећина становника, а скоро 2/3 је изложено дуванском диму у кући и на послу. Због дувана годишње умре око 16.000 особа – сваког дана Србија изгуби 44 живота.

Пушење је један од водећих фактора ризика за настанак најчешћих хроничних незаразних обољења, за лоше исходе по здравље деце и младих, као и за повреде, смртне исходе и загађење животне средине.

Пушење знатно повећава ризик од настанка болести срца и крвних судова, и то посебно срчаног и можданог удара и болести периферне циркулације. Пушење удвостручује ризик од умирања због болести срца и крвних судова, а 30 – 40% свих смрти од коронарних болести повезује се са пушењем. Деловањем никотина на надбубрежну жлезду ослобађа се адреналин и норадреналин што доводи до убрзаног срчаног рада, стискања малих крвних судова и повишења крвног притиска.

Поред оштећења на срцу и крвним судовима, пушење, тј. дувански дим изазива и рак плућа, рак усне дупље и грла, рак мокраћне бешике, рак желуца, рак грлића материце, хроничну опструктивну болест плућа, астму, импотенцију, пушачку ногу, упалу ждрела и гласних жица…

Пушење знатно утиче и на репродуктивно здравље. Оно повећава ризик од неплодности. Жене које пуше више од 20 цигарета на дан имају трипут већи ризик од ванматеричне трудноће. Жене које пуше током трудноће угрожавају здравље своје бебе и имају већи ризик од превременог порођаја  и спонтаног побачаја.

Дувански дим штетно утиче и на непушаче који бораве у задимљеном простору и удишу дувански дим, односно изложени су пасивном пушењу. Ризик од умирања од коронарне болести је 25%, а ризик од оболевања рака бронхија и плућа је 30-35% већи код непушача који су изложени дуванском диму него код непушача који нису изложени дуванском диму. Код болесника са астмом пасивно пушење изазива нелагодност, па и астматични напад.

Пасивно пушење код одојчади и мале деце доводи до учесталијег бронхитиса, упале плућа, астме, акутне и хроничне упале средњег уха. Синдром изненадне смрти одојчета такође је чешћи код деце изложене дуванским димом.

Дувански дим је ризичан и по здравље на радном месту. Пушење, па и задимљен простор, односно пасивно пушење, уз изложеност азбесту, арсену, никлу, зрачењу, неким органским једињењима и прашинама на радном месту, повећава ризик од појаве рака.

др Сандра Ћосић спец. опште медицине

др Александар Тадић

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу