31. јануар – Национални дан без дуванског дима

Број особа које годишње умиру због глобалне епидемије употребе дувана могла би да се повећа на осам милиона до 2030. године. Ови подаци јасно илуструју потребу за одвикавањем од употребе цигарета, као и за едукацијом о свим штетним последицама које може узроковати.

„Домаћинства без дуванског дима“ је гесло под којим се ове године обележава Национални дан без дуванског дима. Циљ је да се, превенцијом употребе дувана, смање штетне последице његове употребе и изложености дуванском диму.

Зашто домаћинства?

Трећина одраслих становника Србије пуши, а у скоро половини домаћинстава пушење је у потпуности дозвољено. Дувански дим утиче на све чланове породице, али у различитој мери зависно од узраста и здравственог стања. Изложеност дуванском диму никада није без ризика.

 Пасивни пушачи удишу око 4.000 истих хемикалија које удишу и пушачи, а само један сат проведен у друштву пушача представља скоро сто пута већи ризик од настанка рака плућа у односу на 20 година проведених у згради од азбеста. Ризик настанка рака плућа код непушача изложених дуванском диму већи је за 20-30%, а ризик настанка болести срца већи је за 23%. Пушење дувана одговорно је за сваки пети случај КВБ и сваки трећи случај рака.

 

Деца су под посебним ризиком од изложености дуванском диму. Пасивно пушење код деце има бројне здравствене последице: чешће су инфекције дисајних органа, посебно бронхитис и упала плућа, смањење плућне функције, појава или погоршање астме, обољења средњег ува и чешће болести срца и крвних судова у одраслом животном добу. Многи родитељи не знају да дувански дим утиче и на понашање деце и менталне функције памћења, а деца пушача и сама чешће почињу да пуше већ у тинејџерском узрасту.

Штетности пасивног пушења код деце

КОСА – мирис

МОЗАК – вероватна повезаност са настанком тумора мозга и дуготрајним ефектима на менталне функције

ОЧИ – сузење и трептање

УШИ – чешће инфекције средњег уха

ПЛУЋА – респираторне инфекције (инфекције дисајних путева) укључујући бронхитис и упалу плућа; индукција и погоршање астме; хронични респираторни симптоми (звиждање, кашаљ, кратак дах); смањење плућне функције

СРЦЕ – смањено снабдевање кисеоником, ефекат на артерије, повећање рецептора за никотин у срцу

КРВОТОК – могућа повезаност са настанком лимфома

ОПЕКОТИНЕ – од пожара као последице употребе дувана

ОПОНАШАЊЕ РОДИТЕЉА – већа вероватноћа да ће постати пушачи као тинејџери

Дувански дим има штетни ефекат и на здравље код одраслих: повећава ризик настанка обољења дисајних путева и рака плућа, болести срца, настанка инфаркта и можданог удара, снижава ниво пожељног ХДЛ холестерола у крви. Сваке године више од пет милиона људи умире због срчаног и можданог удара, рака, плућних и других болести које су повезане са употребом дувана.

У циљу смањења штетних ефеката употребе дувана Светска Здравствена Организација је 2008. године усвојила пакет од шест ефикасних мера контроле дувана које сигурно доводе до смањења употребе дувана. Мере поред праћења употребе дувана укључују и заштиту становништва од изложености дуванском диму, забрану рекламирања и промоције дуванских производа и спонзорства дуванске индустрије, стална упозорења о штетностима употребе дувана (као што су сликовна упозорења на паклицама цигарета), помоћ при одвикавању од пушења и повећање пореза на дуван и дуванске производе.

Главни резултати истраживања

У Републици Србији је од 2010. године на снази Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму којим се уређују мере ограничења употребе дуванских производа ради заштите становништва од излагања дуванском диму, контрола забране пушења и надзор над спровођењем овог закона. У циљу подизања пажње јавности у вези са добробитима које доноси уклањање дуванског дима из домова и затворених просторија, а у оквиру евалуације ефеката закона Институт за јавно здравље Србије и канцеларија за превенцију пушења спровели су неколико истраживања јавног мњења којима је обухваћен национално репрезентативан узорак пунолетних грађана Србије.

Према подацима Петог таласа истраживања које је Институт за јавно здравље Србије спровео у децембру 2012. године уочава се статистички значајан пораст оних који су због ограничења могућности пушења на јавним местима смањили број цигарета. Највећа изложеност дуванском диму је и даље у кући пријатеља/рођака, као и у кафићима/ресторанима док је нешто мања изложеност на радном месту. У школи/на факултету је најмања изложеност дуванском диму, а посебно је уочљив пад у односу на претходна истраживања. Пети талас показује нешто већу толеранцију према дуванском диму на јавном месту. Више од половине грађана Србије сматра да је потребно у потпуности забранити пушење у спортским објектима, јавним местима културе и у школама/факултетима. Са друге стране, скоро трећина одраслог становништва (посебно пушачи) сматра да у ноћним клубовима и кафићима треба пушење у потпуности дозволити.

 

 

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу