Имунизација једини начин превенције епидемија и искорењивања и редуковања заразних болести

Недеља имунизације има за циљ усмеравање пажње и повећање интересовања друштва у целини за имунизацију, као једини исправан начин превенције у спречавању епидемије болести и заштити становништва. Имунизацијом су у протеклих неколико деценија постигнути значајни резултати у искорењивању и редуковању бројних заразних болести. Невакцинисањем, деца се доводе у опасност да оболе од болести које су правовременом вакцинацијом могле бити успешно превентиране. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) 24 милиона новорођене деце у свету остаје незаштићено, док сваке године 1,7 милиона деце умре пре навршене 5 године живота од болести које се могу спречити вакцинама. Стога имунизација представља једну од најефикаснијих мера у заштити здравља људске популације и треба да буде резултат колективне одговорности друштва.

Ово је веома важна тема, јер је вакцинација против заразних болести један од најделотворнијих и економски најисплативијих начина заштите појединца и целе популације од одређених заразних болести.

– Вакцинација – активна имунизација је поступак којим се давањем одређеног антигена (живих, ослабљених узрочника болести, неживих узрочника, њихових делова или продуката, затим антигена који су добијени рекомбинантном технологијом) постиже стварање специфичне имуности која током одређеног времена – дани, године – штити примаоца од одређене заразне болести – каже др Марија Мишић, педијатар у Служби за здравствену заштиту деце нашег Дома здравља.

Осим активне, постоји и пасивна имунизација где се дају већ готова, специфична антитела којом прималац буде одмах,више или мање заштићен од одређене болести.

– Посебно важан облик пасивне имунизације је пренос антитела против одређеног броја болести са мајке на плод. Тако пренета антитела дају заштиту која траје од 3-6 месеци код новорођеног детета. Крајњи циљ вакцинације на глобалном плану је уклањање одређених заразних болести у одређеној регији или чак у целом свету, нпр. вакцинација против великих богиња – последњи случај у Србији је забележен 1972. године – истиче др Мишић.

Да би дете добило вакцину неопходно је из анамнезе и прегледа утврдити да ли постоје контраиндикације за вакцинацију. Контраиндикације могу бити опште и специфичне. Опште су: акутне болести, анафилактичке реакције на претходну дозу вакцине, теже нежељене реакције на претходну дозу вакцине. Специфичне контраиндикације везане су за сваку вакцинацију понаособ – нпр. алергија на протеине јаја је контраиндикација за имунизацију против грипа.

– Трудимо се да сва деца редовно буду вакцинисана,свако дете има отворен „централни „картон вакцинације који стоји у оквиру наше службе и где се чувају сви подаци о примљеним вакцинама. У случају да је неко дете нередовно примало вакцине, покушавамо да све „пропуштено“ буде надокнађено,наравно у складу са поштовањем општих и посебних контраиндикација,у циљу спречавања обољевања како појединца тако и целокупне популације. У последње време имамо проблем, који није само наш, него је на нивоу Републике, са недостатком појединих вакцина. Лекари наше службе чине све што је у могућности да сва деца на најбољи могући начин буду обухваћена календаром обавезне имунизације – напомиње др Марија Мишић, педијатар Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља Шабац.

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу