У сусрет Светском дану хране: Треба јести да би се живело, а не живети да би се јело

Здрава и правилна исхрана један је од предуслова здравог живота. У сусрет Светском дану хране бележимо ауторски текст др Мирјане Станковић, педијатра, посвећен значају правилне исхране и формирања здравих навика у исхрани у најранијем животном добу.

Здрав и дуг живот је идеал којем тежи сваки човек на нашој планети. Саставни део здравог живота је и правилна исхрана. Храна је једно од највећих задовољстава у животу. Исто тако, она чини основу доброг здравља. Треба јести да би се живело, а не живети да би се јело. Под здравом храном подразумевају се намирнице које доприносе физиолошкој и психолошкој равнотежи организма, као и оптималној отпорности на стрес, инфекције и болести. Све хранљиве материје унесене у оптималном односу омогућују активности нашег тела. Не постоји намирница која би задовољила све потребе нашег организма у хранљивим састојцима. Добра исхрана мора бити разноврсна.

Правилна и уравнотежена исхрана је врло важна за здрав метаболизам телесних ћелија и здравље уопштено. Посебно је деци, која за време раста и развоја пролазе кроз нагле телесне и психичке промене, потребан дневни унос хранљивих материја. Бирајући храну за наше малишане, већ у детињству стварамо „вољену“ и „невољену“ храну и изграђујемо њихов укус. Другим речима, отпочињемо процес образовања у области исхране и полажемо камен темељац за начин исхране који ће преовлађивати у каснијем животу детета.

ZDRAVA H POVRCE

Деца треба да имају пет оброка дневно, подељених у три главна (доручак, ручак, вечера) и две ужине. Оброке треба узимати увек у истом ритму, на три до четири сата. Доручак је изузетно важан оброк и не треба га прескакати. Деца, која не доручкују, имају слабију концентрацију и резултате од деце која доручкују. Најбоље је да родитељи деци праве сендвиче. Црну или интегралну кифлу намазати маслацем, ставе комад сира, парче паприке, шаргарепе или лист купуса. Понекад може и шунка. Ручак спада у главне оброке и треба да садржи углавном поврће, месо није обавезно, а салате су веома важан део ручка и најбоље је зачинити их са мало уља и лимуновог сока уместо сирћета. Кувана јела не смеју бити преслана нити прељута, не смеју имати јаку запршку, бити исувише топла или хладна, јер то може довести до цревних поремећаја. Вечера је последњи оброк и њена првенствена улога је обезбеђивање остатка хранљивих и енергетских састојака који нису унети током дана. Она треба да се састоји од лако сварљивих намирница и треба је узимати најмање два сата пре одласка на спавање.

Постоји једна намирница коју ми узимамо здраво за готово, али чија важност надилази важност свих других. То је обична, чиста вода. Осим што смирује жеђ, вода нас чини и мање гладним, помаже испирању токсина из тела. Газирани сокови нису пожељни. Њихов утицај на организам је дехидрирајући. Да бисмо избегли ове невоље, потребно је да установимо свесну дисциплину да пијемо два литра или осам обичних чаша воде дневно, чак и ако мислимо да нисмо жедни. Недовољно уношење воде постепено и неприметно мења организам и доводи до низа трајних промена. Воду треба узимати између оброка, а ако је неопходно, после, а не пре и у току јела. Узимање воде у току јела слаби наш организам и разређује желудачну киселину неопходну за правилно варење хране.

Поред правилне исхране за раст и развој неопходна је физичка активност и развијање позитивног односа детета према њој. Тиме се обезбеђује адекватна превенција или корекција постојећег стања коштано-мишићног апарата. Здрава исхрана и физичка активност су нераздвојни и неопходни за постизање оптималног здравља, заштиту од разних болести и нежељених килограма. Оптимална физичка активност, оптимална телесна тежина и адекватна исхрана могу додати 9,6% година живота, али исто тако и неадекватна исхрана, гојазност и седентарни начин живота могу одузети 9,6% година живота човека (за одрасле најмање 30 минута дневно вежбања, па макар то била и шетња, а деца двоструко више).

др Мирјана Станковић, педијатар

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу