Презентација Националних водича добре клиничке праксе: Алцхајмерова болест

У циљу популаризације и имплементације Националних водича добре клиничке праксе у Београду се током октобра одржава серија од 16 радионица намењених лекарима свих нивоа здравствене заштите из свих здравствених установа покривених Планом мреже здравствених установа Србије на којима се представљају ови водичи. Овим стручним скуповима, који треба да помогну здравственим професионалцима да уоче, процене и примене информације, искуства и ставове о најбољој медицинској пракси, присуствују и лекари Дома здравља Шабац. Један од 14 водича израђених током 2013. године, који су представљени јавности је дијагностиковање и лечење Алцхајмерове болести. Овој презентацији присуствовали су др Дарко Василић, из Службе кућне неге и др Весна Гајић, из Службе за здравствену заштиту одраслог становништва нашег Дома здравља.

Са жељом да представимо и овај аспект активности наших стручњака, бележимо текст др Весне Гајић о овом водичу:

Алцхајмерова болест (АБ) је најчешћи облик деменције. Болест захвата делове мозга који контролишу памћење, говор, расуђивање, мишљење и остале когнитивне функције. Почетак болести је постепен, симптоми на почетку могу бити толико благи да се на њих не обрати пажња, да би касније болест напредовала; погоршање је обично споро и неумитно и доводи до испада на когнитивном плану, поремећаја понашања и измена личности.

Процена је да око 6-10% популације после 65. године развија деменцију. Према последњем попису из 2011. године у Србији је око 17,7% старијих од 65 година те је овај проблем све више актуелан и код нас и очекује се већи пораст оболелих од АБ. Ова чињеница се потврђује и податком да је старост најзначајнији и најпознатији фактор ризика за развој АБ. Осим старости значајан утицај имају и пол и генетски утицаји, као и удруженост многих обољења /хипертензија, дијабетес, гојазност, пушење цигарета, хиперхолестеролемиј, прекомерно конзумирање алкохола и др./

Важно је да се нагласи да АБ у узнапредовалом стадијуму нарушава свакодневне животне активности. Клиничку процену доноси лекар узимајући у обзир постојеће испаде и функционалност у свакодневном животу на основу информација добијених од ближњих.

Лекари у примарној здравственој заштити треба да обрате пажњу на жалбе на памћење, грешке у функционисањукод својих болесника. Посебно треба обратити пажњу на особе које живе саме и чија најближа родбина није упућена у проблем. Неопходна је и додатна едукација особља у примарној здравственој заштити. Лечење АБ подразумева нефармаколошке и фармаколошке мере, а изузетно је битна нега болесника. Важно је обезбедити пацијенту безбедне, мирне услове у познатом окружењу,  јер ту најбоље функционише, уз адекватну подршку едукованих неговатеља.

 

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу