ХРОНИЧНА ОПСТРУКТИВНА БОЛЕСТ ПЛУЋА (ХОБП)

Према подацима Светске здравствене организације, од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) болује око 50 милиона људи и сваке године умре скоро 3 милиона оболелих особа. Из Удружења за астму и хроничне опструктивне болести плућа (УДАХ) кажу да се процењује да у Србији тренутно има између 400.000 и 600.000 пацијената, док је процена да у свету од ове болести болује 210 милиона људи, док је скоро 90 % смртних случајева од ХОБП забележено у развијеним и средње развијеним земљама.

pluca_0 ХОБП је скраћеница за „Хроничну Опструктивну Болест Плућа“

• Хронична значи да се не повлачи.

• Опструктивна значи делимично ограничење протока ваздуха.

• Болест значи обољење.

• Плућа значи да захвата дисајне органе.

ГЛАВНИ ФАКТОРИ РИЗИКА НАСТАНКА ХОБП СУ:

• дугогодишње пушење ( 85% оболелих су пушачи)

• штетни фактори са радног места (прљави услови рада, где има пуно прашине и разних испаравања)

• аерозагађење

• респираторне инфекције

• лоши стамбени и социјални услови живота (лоше грејање и вентилација стамбених просторија)

• у врло малом броју случајева узроцник је уродјени поремецај, пре свега дефицит алфа 1 антитрипсина који условљава ранији развој болести , вец у трецој деценији живота.

ЗА НАСТАНАК БОЛЕСТИ потребно је доста времена, тако да пушачи бивају заведени да немају тегобе, све док не продје 15 до 20 година, кад ефекат дувана и његових многобројних штетних састојака долази до изражаја.

ХОБП је обољење које временом напредује, од првих и најлакших симптома, кроз све тежа оштећења дисајних путева, па се на крају развија респираторна инсуфицијенција, тј. слабост респираторног система да обавља своју основну функцију-размену кисеоника и угљен диоксида .

HPOBСИМПТОМИ ХОБП укључују: кашаљ, искашљавање гноја или слузи, осећај недостатка ваздуха и брже замарање у напору.

Нажалост ХОБП се ретко дијагностикује у почетном стадијуму. Многи пацијенти се јављају лекару тек када изгубе преко 50% плућне функције.

Саветује се да се свака особа са пушачким стажом 20 и више година, једном годишње упути на спирометрију. Спирометријом се могу открити почетни стадијум ХОБП, док особа још и не осећа тегобе, или су оне врло благе и не ремете животну активност.

Златан стандард у дијагностици ХОБП је преглед плућне функције, тј

http://www.astma.rs/dijagnoza/spirometrija/spirometrija

Престанак пушења је најефикаснија и најисплативија мера за смањење ризика од ХОБП. У стадијумима узнапредовале ХОБП потребно је поред престанка пушења применити фармаколошке и нефармаколошке мере лечења.

Да бисте се осећали боље и да бисте спречили погоршање болести потребно је:

• Престаните да пушите

• Узмите сваки лек који како Вам је лекар прописао. Идите на преглед код лекара најмање једном годишње. Интересујте се за вакцину против грипа

• Идите на преглед код изабраног лекара или у болницу чим Вам се погорша дисање.

• Проветравајте стан. Избегавајте удисање испарења, дима, прашине и свега што отежава дисање

• Одржавајте снагу свог тела. Шетајте, редовно вежбајте и једите здраву храну

• Ако имате тешку ХОБП, што више штедите своје дисање. Олакшајте живот у кући колико је могуће.

Важно је истаћи да је ХОБП болест која се може спречити, и ако је рано откривена, може се правилно и успешно лечити. Велики број пацијената, првенствено пушача, није свестан своје дијагнозе, па се ХОБП нажалост дијагностикује обично у већ поодмаклом стадијуму. Само мерама превенције пушења, активностима за одвикавање од пушења, благовременим прегледима плућне функције код пушача, могуће је смањити ризик од оболевања и умирања од ХОБП.

                                                др Наталија Јовановић, специјалиста опште медицине

 

 

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу