Национални водич добре клиничке праксе: Реуматоидни артритис

Презентација Националних водича добре клиничке праксе, којој су присуствовали лекари Дома здравља Шабац, има за циљ да и стручњаке и јавност упозна са овим документима. У жељи да их учинимо доступним, др Весна Букоровић представља Национални водич добре клиничке праксе за реуматоидни артритис:

Реуматоидни артритис (РА) је хронична упала зглобова, непознатог узрока, променљивог тока и трајања, од које болује 0,5-1% светске популације. Три пута чешће погађа жене него мушкарце. Први симптоми се најчешће испољавају у средњој животној доби, односно од 35. до 65. године живота. Испољава се болом, отоком, укоченошћу и постепеним оштећењем функције зглобова. Знатно смањује очекивано трајање живота. Код већине болесника, РА је тешка болест, током које оштећење зглобова напредује, слаби или се губи способност за рад и самозбрињавање, долази до инвалидности.

• Реуматоидни артритис (РА) је болест непознатог узрока.

• Постоји наследна склоност појединих особа за развој ове болести, али наслеђе није одлучујуће

за оболевање.

• Спољни утицаји, као што су инфекције, стресови, пушење и други утицаји околине на

имунски и мускулоскелетни систем, могу бити покретачи болести. Болест највероватније настаје

када се удруже наследна склоност и спољни утицаји који могу покренути испољавање болести.

дијагноза раног РА поставља се на основу анамнезе и клиничког прегледа

сумњу на РА побуђују следећи клинички налази: дуготрајан ноћни и јутарњи бол у

 зглобовима и јутарња укоченост зглобова која траје дуже од пола сата; осетљивост зглоба

на додир, клинички знаци упале и оштећења зглобова

(оток, повишена температура и ограничена покретљивост зглоба)

лабораторијски тестови (пре свега налаз реуматоидног фактора – RF и антитела на

цитрулинисане пептиде – АCPA у крви) и методе сликања (пре свега налаз ерозија) могу да помогну .

Изабрани лекар (опште медицине, педијатар, специјалиста медицине рада) ради на превенцији, раној дијагнози реуматоидног артритиса, лечењу и рехабилитацији оболелих од ове болести. У свом раду сарађује са реуматологом, физијатром, ортопедом, осталим здравственим професионалцима, Изабрани лекар поставља радну дијагнозу на основу симптома, знакова болести, лабораторијских анализа, радиолошке и ултразвучне дијагностике на нивоу ДЗ, укључује НСАИЛ и аналгетике, а коначну дијагнозу поставља реуматолог и предлаже даље лечење. Физикална терапија заузима значајно место у комплексном лечењу болесника са РА.

Пошто је реч о хроничној болести, физикално лечење и рехабилитација трају целог живота.

Реуматоидни артритис оштећује зглобове, смањује радну способност и скраћује животни век

• Током 10 година болести, 50% болесника потпуно изгуби способност за рад, а просечна радна способност свих болесника сведена је на половину уобичајне.

• Током 10 година болести, код 15–20% болесника се уграде тоталне ендопротезе

великих зглобова.

• Око 50% болесника је депресивно и чешће се разводе, у односу на здраве особе.

• Током 10 година болести, релативни ризик за појаву кардиоваскуларних болести је 2-3 пута

већи код оболелих од РА у односу на здраве истог пола и животног доба.

Из ових статистичких података произлази закључак да је веома битно рано препознати РА и започети са терапијом на време.

                                                                                                     Др Весна Букоровић

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу