20. април – Међународни дан заштите од буке

Поводом Међународног дана заштите од буке, о њеним штетним дејствима, узроцима, последицама и одговорности у области заштите од буке пише др Јелица Кампић Спировски, спедијалиста медицине рада Дома здравља Шабац.

Дејсто буке на организам човека 

Светска здравствена организација је препознала буку као свеприсутан значајан фактор животне и радне средине који доводи од физиолошки реверзибилних до патолошко иреверзибилних промена на чулу слуха, нарушавајући здравље од дисконфора до инвалидности. Због јавноздравственог значаја буке, са циљем смањења нивоа буке којем је изложено становништво сваког 20. априла обележава се Међународни дан заштите од буке.

Бука представља сваки звук, без обзира на његов интезитет који је апериодичан непријатан, непожељан и смета. Бука као и сваки звук одређена је величинама јачине која се изражава у децибелима (dB) и креће се у распону од прага слуха – минимална јачина које  чуло слуха може да региструје  до прага бола (140 dB) – када престаје слушна осетљивост и јавља се бол и фреквенцијом звука – бројем вибрација у секунди која се изражава у херцима (Hz). Чуло слуха региструје звук у опсегу 16-20.000 Hz. Од спектралног састава фреквенција зависи висина појединих звукова и буке у целини. Нарушавање слушне осетљивости у опсегу говорних фреквенција од 500 – 4.000 Hz посебно је важна (а прва оштећења настају на 4.000 Hz) јер доводе до оштећења здравља, психолошких и социјалних функција и радне способности.

buka

Зона конверзације заузима мањи део слушног поља од 20-80 dB. Шапат се налази на око 30 dB, обичан говор између 50 и 60 dB, а викање на нешто преко 80 dB, тако да се мали губици слуха до 20 dB неће приметити, а викање при оштећењу преко 80 dB неће чути.

Уво прима највећи број информацја на средњим фреквенцијама, укупно може да прими 487.500 информација (множећи 1.500 различитих фреквенција и 325 интезитета). У току еволуције слушни апарат је развио бројне менахинизме заштите од дејства превелике звучне енергије, а најзначајнију улогу у томе имају два мала мишића средњег ува који могу да смање интезитет буке до 30 dB што је условљено индивидуалмном осетњивошћу, рефлекс се лакше изазива шумом него чистим тоном, а после 20 секунди експозиције јаког звука контракција мишића попушта због замора, тако да је адаптабилна способност средњег ува недовољна, нестална и неефикасна. Све ово говори о одсуству јаче буке током еволуције, те да је слух неспреман дочекао велика бучна оптерећења данашњег времена, односно да се бука може сматрати посебним обликом стреса и загађења животне и радне средине.

Како се еволуцијом  слух адаптирао на низак ниво буке, велике, а поготово дуготрајне, буке у природи није било (апсолутна тишина је на дуже време неподношљива), први аларм који се пали на буку која изаузива нелагодност је симпатикус изазивајући спазам артериола, пораст крвног притиска и низ ланчаних реакција у организму. При експозицији буке преко 60 dB прво се јавља замор сензорних слушних ћелија, интезивније се дешава преко 80 dB, а критично стање настаје око 90 dB, када на 4000 Hz  нагло расте слушни замор и све је спорији опоравак слуха, те код радника ако су дуже експоновани оваквој буци слушни апарат не успева да се опорави до следећег радног дана  што је довело да се 90 dB сматра границом преласка физиолошког у патолошко дејство буке. Штетно дејство буке зависи од: интезитета, фреквенције, дужине дејства, импулсивног или континуираног карактетра. Штетније ефекте изазива бука виших фреквенција, већег интезитета, импулсна бука и дужег времена излагања, то јест експозиције.

Први степен буке је бука од 30-65 dB, код јако осетљивих особа може да изазове лакшу узнемиреност, главобољу, повремену раздражљивост и немиран сан, не изазива оштећење слуха.

Други степен буке је бука од 65-90 dB, доводи до неуровегетативних сметњи са ефектима на слух и цело тело. Дужа експозиција током више година изазива трајна оштећења слуха, обично у лаком степену и на вишим тоновима.

Трећи степен буке је бука од 90-110 dB, јака је бука коју прате и вибрације (које могу изазвати вибрациону болест), код већине људи изазива тешке неуровегетативне сметње и прогресиван трајан губитак слух у  релтивно кратком времену експозиције.

Четврти степен буке је бука од 110-130 dB, изазива брзе неуроциркулаторне сметње, нагли губитак слуха уз јако зујање, неподношљива је. Преко 130 dB, бука изазива моментално оштећење слуха.

Заштита од буке мора бити свобухватна. У професионалном окружењу за то су одговорни: лице за безбедност и здравље на раду, специјалиста мнедицине рада, послодавац, синдикат и запослени. У смањењу комуналне буке: држава доношењем позитивних закона, комунална полиција, информисање подизање свести самих грађана, мониторинг нивоа буке.

др мед. Јелица Кампић-Спировски

спец.медицине рада

 

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу