Свака десета одрасла особа у свету болује од дијабетеса

У свету дијагностикован дијабетес има око 537 милиона људи, или свака десета одрасла особа, а од тог броја 81 одсто живи у сиромашним земљама и земљама у развоју. Још око 540 милиона људи има неко предијабетесно стање. Процена је да у Србији од дијабетеса болује око 770.000 људи, а 330.000 има неки облик предијабетеса или још увек нема постављену дијагнозу. Како прим. др Мирослав Миљешић, заменик директора Дома здравља „Др Драга Љочић“ истиче, стање предијабетеса може да потраје и више година, а уколико се на време открије и третира на одговарајући начин, не мора да пређе у шећерну болест.

– Као и код оболелих од дијабетеса најважнија мера је промена начина исхране и прилагођавање активности дневног живота, регулисање телесне тежине, дозирана физичка активност, а у неким случајевима се препоручује и примена лекова. Кад се овим мерама постигне нормална вредност шећера у крви, и уколико пацијенти наставе да их се придржавају, онда могу наставити да воде врло квалитетан живот. Дијабетес се, нажалост, врло често открива у већ поодмаклом стадијуму. Уколико неко у дужем временском периоду примети да се више замара, има појачан нагон за жеђ и мокрење, појачан апетит уз истовремени губитак телесне тежине, а при томе још у породици има или је имао неког крвног сродника оболелог од дијабетеса, треба да се јави свом лекару како би отклонио или потврдио сумњу да болује од шећерне болести – наглашава прим. др Мирослав Миљешић.

Дијабетес се дели на више типова, али су најчешћа два: тип 1 који од почетка захтева инсулинску терапију, настаје обично код деце и теже се регулише и тип 2 од којег оболевају углавном одрасли. Овај тип се јавља у свим старосним групама, али најчешће код старијих, може се неко време лечити таблетама, али се и код њега у неким случајевима примењује терапија инсулином. За настанак дијабетеса утицај имају наследни фактори и фактори из околине у шта спада узимање масне и слатке хране, гојазност, физичка неактивност, пушење …

– Као окидач за испољавање шећерне болести могу бити неке ексцесне животне ситуације, стрес, трудноћа, вирусне инфекције, аутоимуне болести и слично. Ако све ово имамо у виду, очигледно је да се на настанак и ток болести може знатно утицати, кориговањем лоших животних навика по питању исхране, смањења прекомерне тежине, повећања физичке активности и престанка пушења. Другим речима, увођењем здравих стилова живота се боље регулише дијабетес и спречава или знатно одлаже настанак хроничних компликација – саветује прим. др Миљешић.

Хроничне компликације шећерне болести су у основи последица хроничних промена на крвним судовима које доводе до њиховог сужавања и потпуног закречавања. У зависности да ли је процес више изражен на неким крвним судовима имамо и различите клиничке поремећаје као што су: губитак функције ока, који може довести до слепила,у бубрезима може довести до престанка функције и потребе за дијализом (10 пута чешће него код недијабетичара), поремећај циркулације у ногама доводи до отварања рана и до ампутација. На већим крвним судовима изазива запушење крвних судова срца и мозга и последичног инфаркта или шлога.

Када се постави дијагноза дијабетеса, једно од најважнијих правила је прилагођавање исхране здравственом стању. Оно што је забрањено су рафинисани шећер, свињска маст, производи од белог брашна и неке врсте воћа (смокве, шљиве, грожђе), док су остале намирнице дозвољене у малој или већој количини. Исто тако су забрањена и алкохолна пића, због велике калоријске вредности и интеракције са лековима за дијабетес, осим врло малих количина вина и пива. Целокупна исхрана, као уосталом и лекови, се прилагођава сваком појединачном пацијенту.

КОВИД 19 И ДИЈАБЕТИЧАРИ

Ковид 19 инфекција представља изузетно велику опасност за настанак тешких облика болести и компликација код пацијената са дијабетесом, упозорава прим. др Мирослав Миљешић. Посебно су угрожени дугогодишњи дијабетичари са нерегулисаним вредностима шећера у крви, јер су код њих претходна оштећења органа већа и додатни атак вируса је пуно тежи. По неким информацијама, у одређеном периоду, од пацијената у ковид болницама сваки четврти је имао дијабетес.

– Мислим да не треба додатно наглашавати колико је значајно да сви, а посебно особе оболеле од шећерне болести, користе све мере додатне заштите од Ковид 19: заштитне маске у затвореном простору или ако се налазе у групи људи, дезинфекцију руку и предмета у својој околини, физичку дистанцу од најмање метар и по и, нарочито, вакцинацију. Доказано је да свака од вакцина које су одобрене и примењују се у Србији ствара имуни одговор на антигене са омотача вируса. И даље се дискутује само о јачини тог одговора, брзини његовог настанка и дужини трајања имунитета, а не о томе да је нека вакцина боља или лошија од друге. Такође, на основу скоро четири милијарде доза разних вакцина против Ковид 19 датих у свету, несумњиво је утврђена немерљиво већа корист него евентуална штета настала услед нежељених ефеката при давању вакцине.

Како прим. др Мирослав Миљешић објашњава, не постоје научне студије које би дале предност некој вакцини против Ковида 19 у односу на неку другу код пацијената са шећерном болешћу. Избор вакцине се може вршити на основу других критеријума као што су старост пацијента, других придружених болести, епидемиолошком ризику поједине особе, алергијама, трудноћи и слично, а не на основу оболевања од дијабета.

ЗА ДИЈАБЕТИЧАРЕ ЈЕ ВАЖНО ДА СЕ ВАКЦИНИШУ И ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА

– За пацијенте са дијабетом је веома важно да се на време заштите и од грипа, примањем сезонске вакцине. Ове године су у нашем Дому здравља доступне две врсте вакцине: тровалентна и четворовалентна, које се могу примати заједно са вакцином против Ковида 19, или одвојено у размаку од најмање 14 дана. За ту вакцину се пацијенти обраћају свом изабраном лекару.

САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ДИЈАБЕТЕС

– Од почетка пандемије Ковида 19 у нашем Дому здравља је због епидемијског ризика привремено прекинут рад Саветовалишта за дијабетес. И активности на обележавању Светског дана борбе против дијабетеса прошле и ове године су знатно редуковане из истих разлога. Уместо организованих предавања за пацијенте и чланове њихових породица, организовања изложби и акција мерења шећера у крви, попуњавања Упитника у циљу раног откривања оболелих, окренули смо се доступним методама промоције преко електронских медија и друштвених мрежа.

„ДОСТУПНОСТ ТЕРАПИЈИ ЗА ДИЈАБЕТЕС“

„Доступност терапији за дијабетес“ је слоган којим се од ове, па до 2023. године обележава Светски дан борбе против дијабетеса. Будући да је ова болест претња здрављу широм света, на иницијативу Светске здравствене организације (СЗО) и Међународне федерације за дијабетес од 1991. године, сваког 14. новембра овај здравствени проблем се ставља у фокус светске јавности.

Ове године на Светски дан борбе против дијабетеса, СЗО и Међународна организација за дијабетес апелују и позивају националне владе свих земаља да учине додатне напоре на побољшању активности на раном откривању и превенцији ове болести и да свим оболелим омогуће једнаку негу и доступност најбољих лекова. Иако ове године обележавамо 100 година од открића инсулина, преко 30 милиона пацијената са дијабетесом тип 2 у свету и даље немају приступ инсулинској терапији из, углавном, економских разлога.

Унесите текст и стисните ентер да започнете претрагу