21 окт Како можемо спречити или благовремено открити рак дојке?
У Србији годишње од рака дојке оболи 4.000 жена, а 1.600 их умре. Међутим, рак дојке је у 90% случајева излечив, ако се открије на време! У циљу пружања подршке превенцији, Дом здравља Шабац, подсећа на важност самопрегледа и превентивних прегледа, а више правих информација у ауторском тексту др Бранке Иванковић, спец. опште медицине.
Рак дојке је група оболења којима је заједничко брзи раст и губитак контроле у деоби ћелија, што резултира појавом израслина (тумора) које могу бити доброћудне (бенигне) или злоћудне (малигне). Бенигни тумори нису рак, не урастају у околна ткива нити стварају колоније (метастазе) у другим органима, они не угрожавају живот. Малигни тумори су рак који се шири у околна ткива и друге органе. Малигне ћелије се путем крви и лимфе шире у друге делове организма где стварају метастазе. Рак дојке најчешће се проширује у лимфне чворове пазуха, где доводи до повећања лимфних чворова и даљег ширења путем лимфе и крви у друге лимфне чворове или органе, најчешће у плућа, јетру и коштано ткиво.
Благовремено откривен малигни тумор дојке пружа више могућности за лечење уз изванредне шансе за потпуно излечење. Зато је основни циљ рано откривање болести. Највећу активну улогу у томе имају саме жене које треба да буду упознате са симптомима болести и да следе препоруке лекара о учесталости прегледа (самопреглед, преглед од стране лекара и рентгенско снимање дојке мамографија). Самопреглед дојки треба обављати сваког месеца почев од двадесете године; лекарски преглед за жене између 20. и 40. године – сваке треће године, за старије жене сваке године; прву мамографију треба урадити у доби између 35. и 39. године, а потом сваке друге године и сваке године за старије од 49.г. Особе са ризиком треба да се контролишу чешће. Независно од ових препорука све жене које примете знаке који упозоравају (стварање задебљања или израштаја у дојци, појава крварења из брадавица), треба одмах да се јаве лекару.
Рани знаци рака дојке су:
– Појединачни чвсти чвор у дојци који не боли.
– Ако део коже дојке или коже под пазухом има измењен изглед, увучен је или отечен и има изглед поморанџине коре.
– Ако крвни судови на једној дојци постају знатно уочљивији него на другој .
– Увучена или измењена брадавица.
– Појава крвавог исцетка из брадавице.
За рану дијагнозу тумора дојке може се пуно направити уз помоћ мамографије и УЗ прегледа. Овим прегледима се могу открити тумори мањи од 1цм, што нам је и циљ, јер су ти тумори у 95% случајева излечиви. Самопрегледом то није могуће, али ако се једном месечно након туширања и непосрено након менструације пажљиво препипа дојка, жена може осетити да нешто није како треба и треба отићи на лекарски преглед. Важно је напоменути да се тумор јавља као безболна квржица, те не треба очекивати да нас бол упозори, него редовно радити самопреглед дојки једанпут месечно. УЗ и мамографија су методе које се допуњавају и дају нам више информација о тумору на основу којих лекари доносе одлуку о начину лечења.
Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена. Фактори ризика за појаву рака дојке су:
– Старост (ризик се повећава с годинама).
– Позитивна породична анамнеза (појава рака у породици по женској линији).
– Прва менструација пре 12. г. живота и менопауза после 55.г. живота.
– Нерађање или рађање првог детета после 30-те године живота.
– Претерана гојазност.
– Претпостављени фактори ризика су: естроген, исхрана богата животињским мастима, недовољна физичка активност, претерано конзумирање алкохола, пушење, зрачење, дуготрајан стрес, повреда дојке и недовољна хигијена дојки.
Препоручене мере превенције рака дојке:
– Промена животног стила, а то значи: без пушења, бити активан, водити рачуна о уносу алкохола, конзумирање пет здравих оброка дневно.
– Месечни самопреглед дојки почев од 20.г. живота.
– Базични (први) мамограм треба урадити између 35. иИ 39.г. живота, а потом сваке друге године до 49.г. , а преко 50.г. сваке године.
– Клинички преглед дојки код лекара радити сваке три године од 20- 39.г., а после сваке године.
– Гојазност после менопаузе треба спречити, јер може повећати ризик за настанак рака дојке.
– Хормонску терапију спроводити искључиво под надзором лекара.
– Данас постоји генетско тестирање које се код нас ради у Институту за онкологију и радиологију у Београду. Треба напоменути да је генетика битна за појаву карцинома дојке , код мањег броја људи, а само тестирање је скупо, те се тај тест код нас не ради рутински. Ако имате две женске особе у породици (по женској линији) које су оболеле пре 40-те године живота, Ви сте кандидат за генетско тестирање.
И на крају треба поменути рак дојке код мушкараца који је знатно ређи него код жена, али му је ток малигнији што не значи да је неизлечив ако се на време открије и лечи. Фактори ризика, мере превенције као и поступак прегледа практично је исти као и код жена. Од фактора ризика битно место има хормонски дисбаланс (мањак тестостероне и вишак естрогена) који могу настати услед различитих поремећаја тестиса (неспуштен тестис, повреда, упала). Рано откривање рака дојке код мушкараца је јако важно, те би и они морали једном месечно да раде самопреглед. Уколико се примети било каква промена неопходно је обратити се лекару.