21 јан Карцином грлића материце – Боље спречити него лечити
Овогодишњи слоган Европске недеље превенције рака грлића материце „Боље спречити него лечити – редовном контролом победићемо карцином грлића материце“ у најкраћем објашњава природу овог обољења од којег годишње у Србији умре близу 500 жена. Како истиче гинеколог др Бранко Мишић, начелник Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља „Др Драга Љочић“, ако се промена открије у почетној фази, након интервенције пацијенткиња је у потпуности излечена без последица по репродуктивни систем.
– Овај карцином не настаје одмах. Потребно је да прође више година да би од почетне инфициране ћелије дошло до настанка малигне ћелије. Проблем је што је тај процес без симптома који би пацијенткињу упозорили да се на време јави на преглед. Ако се појаве симптоми, то значи да је промена углавном већ узнапредовала. Симптоми нису специфични за овај карцином, односно могу се јавити и код других стања – објашњава др Бранко Мишић.
Као најчешћи симптом рака грлића материце је крварење ван циклуса, након односа, бол у малој карлици, а када су присутне метастазе, јављају се тегобе на околним органима – мокраћној бешици, цревима … Ипак, захваљујући свом дугом току настанка болести, отвара се могућност да се промена открије на време, али само под условом да пацијенткиња редовно долази на прегледе, наглашава др Мишић.
– Осим редовних прегледа, превенцију овог обољења спроводимо и кроз едукације и предавања, посебно деци у основним и средњим школама, а када се открију премалигне лезије, приступамо лечењу и спречавању настанка малигне промене. Поред овога, спроводи се и скрининг метода. Реч је о прегледу особа које немају симптоме у циљу откривања неке болести. За рак грлића материце, скрининг је ПАПА тест. Он се ради тако што се приликом гинеколошког прегледа узима брис. Процедура није болна – каже др Бранко Мишић.
Уколико налаз ПАПА теста није уредан, пацијенткиња се шаље на колпоскопски преглед – преглед грлића под увеличањем да би се открило промењено место. Након тога се ради биопсија уочене промене и узорак шаље на хистопатолошку дијагностику. У зависности од тежине промене зависи и какав ће бити терапијски поступак. Код премалигних промена, довољна је само каутеризација грлића, код нешто теже промене исецање грлића, а код узнапредовалих форми болести спроводи се опсежна операција или зрачна терапија.
У Европи, Србија је четврта држава по обољевању и друга по смртности. Годишње се открије око 1.300 нових случајева, а око 500 жена умре од ове болести. Доктор Бранко Мишић се нада да ће увођењем ХПВ вакцинације и организованог скрининга овај податак поправити.
– Пандемија је у протекле две године значајно утицала на број жена које су радиле ПАПА тест. Пре пандемије, 2019. године, у нашој служби узето је 5.095 ПАПА тестова, 2020. године узето је 2.220 тестова, а прошле године 2.804. То ће се сигурно одразити на повећање броја оболелих када се заврши пандемија корона вируса – закључује др Мишић.
Шта изазива рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје инфекцијом Хуманим папилома вирусом (ХПВ). Овај вирус толико је распрострањен да је већина одраслог становништва некада имала ХПВ инфекцију. Примарна инфекција не даје никакве симптоме и 90 одсто људи створи антитела на вирус, па дође до спонтаног нестанка инфекције. Али код десет до 15 одсто особа, ХПВ вирус перзистира и доводи до даљих промена које могу да пређу у карцином грлића материце.
Који су фактори ризика?
Повећан ризик за добијање рака грлића материце имају жене које су сексуалну активност почеле пре 16. године, имале већи број сексуалних партнера, имале односе са партнерима који имају ХПВ инфекцију. У ризику су и жене које су имале друге сексуално преносиве болести или гениталне брадавице, жене које нису редовно долазиле на прегледе … Поред овога, закључило се да слабљење имунитета и омогућавање вирусу да трансформише ћелије доприноси и конзумиранје дувана, дуготрајна примена оралних контрацептивних средстава без надзора, лоши социо – економски услови живота, али и имуносупресивна стања као што је ХИВ, или стање после трансплантације органа …
ХПВ вакцина и за девојчице и за дечаке
Од априла 2022. године, грађанима Србије биће бесплатно доступна ХПВ вакцина и то деветовалентна. Препорука је да се вакцинација спроводи код деце од девет до 13 година илки до ступања у сексуалне односе.
– Осим девојчица, вакцинишу се и дечаци јер ће вакцинацијом дечака бити смањена могућност даљег преношења вируса, а они ће бити заштићени од карцинома пениса, ануса, гениталних брадавица. Земље које су већ више од десет година почеле са ваклцинацијом смањиле су стопу обољевања од карцинома грлића материце за чак 90 одсто. Радује ме информација да ће се и у Србији од априла ове године почети са вакцинацијом о трошку државе – каже др Бранко Мишић.