13 мај Лекарска размена преко (HOPE) – директорка Дома здравља Шабац у Данској
Међу више од 200 учесника размене лекара у европским земљама, а у организацији European Hospital and Healthcare Federation (HOPE) је и прим. др Весна Ђурић, директорка Дома здравља Шабац. Она је међу троје српских лекара који су део ове едукативне размене чија тема је ове године „Квалитет на првом месту“. Прим. др Весна Ђурић борави у Данској, док је преостало двоје лекара из наше земље у Енглеској и Португалији. Овај боравак прилика је за размену искустава и знања, а здравствена пракса у Данској битно је другачија истиче прим. др Весна Ђурић оцењујући ову посету веома корисном.
– У Нестведу смо посетили лекара опште медицине који поседује приватну праксу – GP. То је у Данској специјалиста опште медицине, заправо породични лекар, који пружа услуге и из области гинекологије и педијатрије. Он је власник објекта, а са још једним колегом дели праксу. У овој ординацији ради пет GP, два млада лекара, две сестре и две секретарице. У разговору са њим упознали смо се са организацијом примарне здравствене заштите у Данској. У Данској свако може да има само једног лекара и то је GP. На здравственој књижици је уписано име лекара и његов број телефона. Сви Данци су покривени здравственим осигурањем и не плаћају ништа. Плаћа се само лекарско уверење за возачки испит, вакцинација пред одлазак у иностранство и слично – каже прим. др Весна Ђурић.
У Данској има 3.600 GP, а пацијенти могу да посете свог изабраног лекара обично од 8 до 16 часова.
– Ван радног времена (поподне, викендом…) могу да зову лекара који је задужен да се јавља на позиве (on call). За хитна стања зову 112 (хитну помоћ). GP су независни радници који имају уговор са Регионом. Сваки GP би требало да има 1.650 пацијената. Уколико неко није задовољан својим лекаром може да га промени, али мора да плати 15% цене нове здравствене књижице и потражи неког новог ко хоће да га прими. Међутим може да се деси да нико у близини не може да прихвати новог пацијента. По завршетку редовног радног времена GP одговара на телефонске позиве за акутна стања и доноси одлуку шта треба предузети. Једна четвртина зараде GP је фиксна, а остатак се обрачунава по капитацији. Наш домаћин објаснио нам је да GP пружају професионалну услугу, да су ефикасни, рационални и константни (лече целу породицу и могу да разговарају о свему). Сваки дан обављају једну до две кућне посете. У Региону Зиланд има 505 GP. Они пружају услуге и из области гинекологије и педијатрије. Пружају све куративне, превентивне услуге, скрининге. Нормалан радни дан једног GP је организован на следећи начин: од 8 до 9 сати обављају консултације телефоном, 9-11.30 заказују прегледе на 15минута, од 11.30 до 12 су кућне посете, 12-13 пауза за ручак, 13-15 прегледи, 15-16 администрација. У колико се ради о уобичајеном прегледу заказују се на 15 минута, док за први преглед пацијента резервишу 45 минута, за вакцинацију и за гинеколошки преглед по пола сата и увек је присутна сестра. У овој ординацији узимају крв за лабораторијске анализе (основне се раде ту, а биохемијске шаљу у лабораторију), урин, спирометрију, ЕКГ, 24-часовни ЕКГ, аудиометрију и тимпанометрију.
Размене података између примарне и секундарне заштите нема.
– Лекари у болници не могу да приступе е-картону код GP. Пацијенти сами могу да приступе својим подацима у болници, па ако GP нешто од података жели да види мора да тражи од пацијента шифру за приступ. У последње време су почели да деле неке информације, као што је употреба лекова, да ли их пацијенти подижу и пију. У Данској је у употреби 11 електронских картона, што додатно компликује ситуацију.
Уколико неко жели да буде GP после стажа ½ године има опште упознавање, затим 3 ½ године кружење и још једну годину учења у ординацији GP пре него што и сами постану GP.
Лекар ког смо посетили ради и у болници у Нестведу као консултант. Ово не постоји у свакој болници. Замишљено је да би се остварила боља сарадња између GP и секундарног нивоа. Пошто се пружа велики број једнодневних хируршких интервенција, разговарају шта треба предузети у кућним условима, такође шта све треба написати у отпусном писму и слично – истиче у утисцима о боравку у Данској прим. др Весна Ђурић, директорка Дома здравља Шабац.