16 јун Од 800 жена оболелих од карцинома оваријума, половина умре – истакнуто на 57. недељи гинеколошко-акушерске секције СЛД
Стручном скупу 57. недеља ГИНЕКОЛОСКО-АКУШЕРСКЕ СЕКЦИЈЕ Српског лекарског друштва, који је одржан у Центру „Сава“ прошле недеље, присуствовала је др Вера Мандић, начелница Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Шабац. Теме овогодишње недеље биле су Превремени порођај и Карцином оваријума. Разлог за избор ових тема је актуелна здравствена проблематика, каже др Мандић.
– Србија, као и земље у окружењу, има негативан природни прираштај, па је схватање проблема превременог порођаја и његово смањење значајно, јер доприноси смањењу перинатлног морбидитета и морталитета (обољевања и смртности). Карцином оваријума представља злоћудну болест женског репродуктивног тракта са порастом. У Србији је на четвртом месту у женској популацији малигних болести. Годишње оболи око 800 жена и, на жалост, половина умре. Неоходно је поправити скрининг (откривање у раној фази) ове болести, превенирати колико је то могуће или бар дијагностиковати у ранијем стадијуму, када су шансе за излечење далеко веће.
Шта може бити урок, а шта последица превременог порођаја?
– Превремени порођај је порођај пре навршене 37. недеље гестацијске трудноће без обзира на телесну масу. Многи узроци могу да доведу до превременог порођаја, а смртност такве деце је око 10 посто. Превремени порођај се може спречити редовним контролама трудница, саветовањем, већим надзором и предузимањем свих терапијских мера и процедура. Превремено рођена деца су увек у већем ризику од оболевања и разних последица. Превремено рођена деца се лече у специјализованим установама и то изискује и велика новчана средства.
Колика је учесталост карцинома оваријума и када се најчешће јавља?
– Карцином оваријума је четврти малигном у женској поулацији и обицно се среће у средњој животној доби. На жалост рана детекција овог обољења је и даље дијагностички изазов и захтева мултидисциплинарни приступ. То обољење се цесто назива „тихи убица“ зато што у почетку има оскудну симптоматологију, а када се октрије тада је често у одмаклом стадијуму. Најефикасније лечење ове болести је оперативно, а касније се примењују и додатни третмани (хемиотерапије).
Шта је потребно учинити на превенирању негативних показатеља када су ове две важне теме у питању?
– Закључак са овог скупа је да је неопходно најпре у примарној здравственој заштити издиференцирати пацијенткиње са повећаним фактором ризика за оваријални карцином и предложити им доступне дијагностичке методе (туморски маркери, колор доплер ултразвучни преглед, скенер, магнетна резонанца). Неопходно је увести и здравствено васпитни рад у циљу препознавања раних сипмтома и благовремено упутити пацијенткињу на оперативно лечење – истиче др Вера Мандић, гинеколог, начелница Службе за здравствену заштиту жена нашег Дома здравља.