1. децембар – Светски дан борбе против сиде: Ако рескираш, треба да се тестираш

1. децембар – Светски дан борбе против сиде: Ако рескираш, треба да се тестираш

Крајем прошле године у Србији је више од 1.500 особа живело са ХИВ-ом,  а преко 3.500 није знало да је инфицирано. Сматрајући пресудном улогу коју има превенција, у поводу Светског дана борбе против сиде доносимо текст dr sc Сандре Ћосић, начелнице  Службе патронаже са превентивним центром и др Александра Тадића. Информације везане за начин преношења, симптоме, лечење, али и превенирање ризичног понашања, које може довести до инфицирања вирусом ХИВ, могу бити од користи у превенцији болести, али и избегавању социјалне искључености заражених.

ХИВ (вирус хумане имунодефицијенције) је вирус из групе ретровируса, познат као изазивач болести зване Сида.

ХИВ је скраћеница од енглеског human immunodeficiency virus, што би окарактерисало овај вирус као узрочника опадања имунoг системa организма. ХИВ за најчешћу мету напада има веома битне делове имунског система – CD4+ Т ћелије. Овај вирус води директно и индиректно до пада у производњи CD4+ T ћелија и до њиховог крајњег уништења. CD4+ T ћелије су главни покретачи одбрамбреног система и када је производња ових ћелија равна нули, имунски систем скоро да и не функционише. ХИВ такође и директно напада органе као што су бубрези, срце и мозак, што доводи до прекида рада бубрега, кардиомиoпатије и енцефалопатије. Многи проблеми са којим се оболели од овог вируса суочавају су обичне опортунистичке болести, типа прехладе, од којих би у нормалним условима имуни систем могао да сe одбрани.

Према проценама СЗО и УНАИДС-а у свету је крајем 2010. године живело 34 милиона људи инфицирано ХИВ-ом, од којих преко два милиона у Европи.

Према подацима Института за јавно здравље Србије крајем 2010. године у Републици Србији 1.515 особа је живело са ХИВ-ом. Према УНАИДС-у процене указују да у нашој земљи још око 3.500 особа узраста од 15 и више година не зна да је инфицирано ХИВ-ом.

Већина ХИВ(+) особа не зна за свој статус. Стигматизација, дискриминација и социјална маргинализација су свакодневница особа најтеже погођених ХИВ-ом, односно популационих група које су најтеже доступне за интервенцију у многим земљама (особе које живе са ХИВ-ом, особе које се баве продајом сексуалних услуга, инјектирајући и други корисници дрога, мушкарци који имају сексуалне односе са другим мушкарцима, трансродне особе, затвореници, мигранти).

НАЧИН ПРЕНОШЕЊА – ХИВ се преноси сексом без заштите (багинални секс, анални секс и свим варијантама оралног секса), са заражене мајке на дете (у току трудноће, у току порођаја, дојењем), разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика, сваким контактом отворене ране са зараженом крвљу, у току трансфузије заражене крви.

ХИВ се НИКАКО НЕ ПРЕНОСИ: кашљањем, кијањем, преко зноја или суза, коришћењем исте флаше или чаше, истог прибора за јело, коришћењем исте постељине или истог пешкира, боравком у истој просторији, руковањем или грљењем, пољупцем у образ или преко пљувачке, убодом инсекта, заједничким коришћењем базена, храном коју је спремила ХИВ + особа.

СИМПТОМИ – ХИВ не проузрокује карактеристичне симптоме и једино се може установити тестирањем узорка крви. Али ако се симптоми јаве, они се обично испоље убрзо, свега месец или два након што сте били изложени хив вирусу.

– Нема симптома – неки људи немају никакве симптоме у току ове фазе

– Симптоми који подсећају на симптоме грипа

Повишена температура

Исцрпљеност

– Главобоља

Увећање лимфних чворова

Затим, као да је све решено, може да се деси да у наредним годинама не приметите ниједан АИДС симптом. Ово је познато као латентна фаза (мировање вируса). Она најчешће траје неколико (може и преко 10) година. У овој фази: нема симптома или долази до отицања лимфних жлезда.

Знајући да ХИВ инфекција може у просеку око 7 до 10 година протицати без манифестних знакова и симптома, једини начин да се открије јесте да се особа која је имала неки ризик у прошлости тестира на ХИВ!

Тестирање на ХИВ се врши лабораторијски – ELISA тест. Овим тестом се утврђује да ли у крви има или нема антитела на ХИВ. У зависности да ли су у крви нађена или нису нађена антитела резултат може бити позитиван (у крви има антитела) или негативан (у крви нема антитела). Важно је да се на тест оде након „периода прозора“. Период прозора је временски период од најмање ДВА месеца након ризичног понашања, који је сасвим довољан да се у крви створе одговарајућа антитела на ХИБ која се откривају тестом.

ЛЕЧЕЊЕ – Актуелно изборно лечење је употреба снажних АНТИВИРУСНИХ лекова! Такође, правилна исхрана може да ојача способност организма да се бори и итекако да утиче на дужину и квалитет живота оболелог.

ЗАШТИТА – једина права и могућа заштита од ХИВ-а/СИДЕ је превенција, а то подразумева предузимање свих доступних средстава, на првом месту ту су: правилна употреба кондома, као и употреба стерилног прибора за убризгавање, што подразумева не размењивање прибора за ињектирање дрога или хормона са другим особама.