У сусрет месецу борбе против рака: превенција најважнија!

У сусрет месецу борбе против рака: превенција најважнија!

После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља у развоју, па и у Србији. Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно оболевање од рака ће порасти за 70 посто. Према истом извору у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.Сваке године у Републици Србији се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака у Републици Србији умре више од 20.000 људи. 

PLAKATНајвећи пораст и у оболевању и у умирању у следећих двадесет година ће бити у неразвијеним и средње развијеним земљама где је пораст популације и дужи животни век, али постоје велике разлике у социоекономском статусу. И даље ће у неразвијеним земљама као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга) доминирати у оболевању и умирању карцином грлића материце.У средње развијеним земљама ће и даље  водећи карциноми бити они који се доводе  у везу  са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке, дебелог црева и ректум. Сваке године у Републици Србији се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака у Републици Србији умре више од 20.000 људи. На основу ових података, Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболевања и умирања од малигних болести у Европи. Упркос томе, у Србији се бележи релативно висока стопа оболевања и умирања од малигних болести, као и висока учесталост фактора ризика. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су малигна локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно трећи по учесталости узрок оболевања  и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена, а  малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно, други по учесталости у оболевању и  трећи у умирању од малигних тумора код жена. Већ дуги низ година рак грлића материце је један од водећих малигних тумора у оболевању и умирању код жена у Србији. Током последње године,  био је четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и у умирању међу нашим женама. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима  био је локализован је на простати.

PREVENCIJA

Када говоримо о умирању, после кардиоваскуларних болести, малигни тумори представљају најчешћи узрок умирања у нашој земљи. У Републици Србији 2014. године од рака су умрле 21.322 особе (12.117 мушкараца и 9.205 жена)  и стандардизована стопа морталитета износила је 198,7 на 100.000, што је Републику Србију сврстало међу земље са средњим ризиком од умирања од  малигних болести у Европи.

RAKOVI

 

Такође један од значајних проблема у Србији представљају и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у спровођењу програма превенције и раног откривања малигних тумора из развијених земаља Европе и света. То је важно јер превенција малигних болести има огроман јавно-здравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. На више од 80% свих  малигних  болести  могуће  је  утицати  спречавањем  или  модификовањем фактора ризика, тј. спречавањем почетка болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, терапијом и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.