24 мар 24. март – Светски дан борбе против туберкулозе
Данас се обележава Светски дан борбе против туберкулозе. Број оболелих од ове болести у Србији је током протеклих шест година опао за 43 процента, показује статистика Министарсва здравља. Програм контроле туберкулозе у Србији почео је пре шест година. Тада је у нашој земљи било 2.800 оболелих, 2010. овај број је био мањи – 1.500, а прелиминарни подаци за прошлу годину показују даљи тренд опадања броја оболелих.
Светска здравствена организација прогласила је 24. март Међународним даном борбе против туберкулозе како би упозорила на важност превенције те болести, од које у свету годишње умире између три и четири милиона људи.
Превенција туберкулозе је изузетно важна, сматрају стручњаци, а опадању броја оболелих доприноси и све чешће присуство ове теме у медијима. Едукација становништва, посебно популације која живи у лошим социо-економским условима, у нехигијенским насељима, је од великог значаја, па на томе треба радити и у наредном периоду. Иако је све ређа, туберкулозе и даље има, каже статистика, а са поруком да сви имају могућност да се укључе у борбу против ове болести сугеришие слоган овогодишње кампање „Заједно против туберкулозе“.
Међународни дан борбе против туберкулозе (енгл. World Tuberculosis Day) Светска здравствена организација обележава у сећање на 24. март 1882. године, када је др Роберт Кох објавио своје откриће: бацил туберкулозе. У то време од туберкулозе је умирао сваки седми становник Сједињених Америчких Држава и Европе. Зато је ово представљало најзначајнији корак у контроли епидемије и сузбијању ове тада веома смртоносне болести.
Сто година касније, 1982. године Светска здравствена организација (СЗО) и Међународна унија за борбу против туберкулозе и других плућних болести (IUATLD) обележиле су први пут Светски дан борбе против туберкулозе. Ово је имало за циљ да подигне ниво знања становништва о здравственим и економским последицама туберкулозе.
Роберт Кох – лекар, научник, добитник Нобелове награде
Роберт Кох – лекар и научник сматра се оцем модерне бактериологије. Истраживао је зависност бактеријских патогена и преношења разних болести, и установио оно што данас стаје у изреку „чистоћа је пола здравља“. Кохова открића се сматрају темељом модерне микробиологије јер су омогућила значајно продужавање животног века и побољшање здравља људи широм света.
Роберт Кох је био хирург у Француско-пруском рату 1870. и 1871. По завршетку сукоба, постављен је за главног окружног лекара Познања, који је тада припадао Немачкој. Тамо је почео да се бави биологијом бактерија. Електронских микроскопа, наравно, није било и бактерије су били најсићушнији патоген који је уопште могао да се види конвенционалним микроскопима. Кох је открио бактерију антракса и описао како се преносе њене споре. То је уједно био и његов први велики научни рад који је објављен 1876. године.
То све није прошло незапажено – Кох је позван у Берлин да води новоосновану бактериолошку лабораторију и тамо му је пошло за руком да изолује бактерију која изазива туберкулозу. „Етиологија туберкулозе“ био је први рад у историји који идентификује неки микроорганизам као изазивача болести. Управо за тај рад је немачки лекар добио Нобелову награду за медицину 1905. године.