23 мар 24. март – светски дан борбе против туберкулозе
Иако је од открића бацила туберкулозе прошло више од 120 година и поред моћних антутуберкулотика који су се појавили средином 20. века, на почетку овог века, туберкулоза је и даље веома актуелан проблем. У свету годишње од туберкулозе оболи 8 – 10 милиона људи, а око 3 милиона умре.
Највећи број оболелих од туберкулозе живи у супсахарској Африци, југоисточној Азији и Јужној Америци, где се стопа инциденције креће и до 800/100.000, захваљујући коепидемији ХИВ-а. Висока инциденција туберкулозе налази се и у републикама бившег Совјетског Савеза (око130/100.000), такође услед распламсавања епидемије ХИВ-а. Туберкулоза у свету није равномерно распоређена. Највеће оптерећење носе само 22 земље у којима живи 80% свих оболелих од туберкулозе. Русија је једина европска земља која спада у «групу 22» из које је Перу недавно изашао. Једна трећина свих оболелих од туберкулозе у свету живи у Индији.
[licenca opis=“M. tuberculosis, узрочник туберкулозе (електронска микроскопија)“ sajt=“flickr“ autor=“Sanofi Pasteur“ sajt_link=“www.flickr.com“ original_link=“http://www.flickr.com/photos/sanofi-pasteur/5280405700/“ autor_link=“http://www.flickr.com/photos/sanofi-pasteur/“ licenca=“Attribution-NonCommercial-NoDerivs 2.0″ licenca_link=“http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/deed.en“]
Као резултат примене мера антитуберкулозне заштите током низа година долазило је до сталног пâда броја оболелих од туберкулозе на овом простору, па је 1990. године инциденција у СРЈ била 41/100.000 становника. У то време, просечна стопа инциденце на Балкану била је 45, а у Европи 27/100.000, што је било знатно испод светског просека (155/100.000). На почетку деведесетих година догодио се распад бивше Југославије са масовном миграцијом становништва из ратом захваћених подручја Хрватске и Босне и Херцеговине. БиХ је била република са највишом стопом инциденце туберкулозе у бившој Југославији од 81/100.000 становника. Растућа незапосленост, економска криза и потхрањеност становништва уз континуирани стрес дали су обележје том периоду. У 2000. години забележен је пораст инциденције туберкулозе да би 2002. године у Србији било 100 новорегистрованих случајева више него у 2001. години. Стопа инциденције туберкулозе у Србији у 2002. години била је 37/100.000 становника, што представља и даље умерену стопу инциденце какву има и Црна Гора.
Према подацима Завода за јавно здравље инциденца у Мачванском округу готово је двоструко већа у односу на просек у Србији. Епидемиолошка ситуација посебно је лоша у општинама Коцељева, Владимирци, Богатић. Осим непосредних узрока болести, сматра се да посредно на њену појаву утиче недовољна здравствена просвећеност, због чега су кампање на промоцији здравих стилова живота и ширењу здравствене културе неопходне.