26 мар Добри резултати пројекта “Ми имамо слух за здраво тело и здрав дух” на узорку од 223-оје малишана из шабачких вртића
Пројекат „Ми имамо слух за здраво тело и здрав дух“ који смо реализовали у оквиру пројекта Министарства здравља Републике Србије „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“ – ДИЛС, обухватио је децу предшколског узраста, са циљем повећања доступности здравствене заштите осетљивој популационој групи. У договору са представницима Предшколске установе „Наше дете“ изабрана су деца узраста од четири до шест година. У доброј реализацији пројекта велику помоћ су пружили волонтери Канцеларије „Caritas“-a, а наш партнер је била и Градска управа Шапца. Пројекат „Ми имамо слух за здраво тело и здрав дух“ трајао је шест месеци, а средства, 770 хиљада динара, су обезбеђена из кредита Светске банке.
– Пројектом смо обухватили 223-оје деце у вртићима „Снежана“ и „Младост“, што представља 87,45% од укупног броја. Мерили смо им висину, тежину и артеријски притисак, израчунавали индекс телесне масе, прегледали кичму, стопала и коштано-зглобни систем, а родитеље смо анкетирали по питању дечјих навика у исхрани и физичкој активности. По завршетку прегледа, два физиотерапеута, у сарадњи са волонтерима Канцеларије „Caritas“-a изводили су вежбе са децом. Вежбе су биле прилагођене узрасту и степену моторичког развоја деце у одређеној групи. Свака сесија је терапеуту омогућавала одређен степен креативности и адаптације у складу са актуелним потребама групе, али је општи концепт остао на нивоу задатог: загревање, тематске вежбе, хлађење/истезање. Користили смо различите реквизите: траке, јежеве, али и остала доступна средства. Вежбе су трајале од 30 до 45 минута (зависно од мотивације деце). Програм је спровођен по типу индивидуалних, групних и вежби у пару, са елементима игре и надметања. Основни концепт вежби је адаптиран из акредитованог Thera Band Kids програма. У целини гледано, налаз постуре на првом и контролном прегледу је веома добар. У огромном проценту, ради се о неструктуралним и развојно-узрасно специфичним одступањима: већа еластичност, још неформирана мишићна маса или тек формирани сводови стопала у млађим групама – каже др Мирјана Станковић, педијатар, координатор пројекта.
Анкетирањем родитеља закључили смо да већи број деце свакодневно проводи од 1-3 сата испред ТВ-а или компјутера, да се физичка активност своди на избор детета, без учешћа родитеља.
– У исхрани се уочава честа и велика конзумација сокова и слатких напитака (свакоднепно у просеку 1-2 чаше). Такође, велика је употрба „слаткиша и грицкалица“, а неки родитељи и неограничавају својој деци ове намирнице јер не знају за њихов негативан утицај на здравље детета. Деца нерадо једу свеже поврће и салату, док воће воле. Али, „скоро сви родитељи желе да прошире своја знања и да се боље информишу о здравим стиловима живота“. Управо то нам говори да би у наведеном узрасту (пре свега, у предшколским групама) требало циљано и континуирано наставити са радом, као на едукацији, тако и са конкретним програмом телесног вежбања. Такве мере би, уз адекватну сарадњу породице, сасвим извесно, значајно умањиле многе од постуралних поремећаја тежег типа и гојазност које налазимо код деце основношколског узраста – закључује др Мирјана Станковић, координатор пројекта.
Статистика за 223- оје деце обухваћене пројектом:
– 20-oрo је гојазно (БМИ преко 95 перцентила), што представља 9%,
– 38-оро деце има прекомерну телесну масу (БМИ од 85-95 перцентила), тј 17%,
– 13-оро деце, 6%, спада у групу потхрањених (БМИ испод 5-ог перцентила)
– 152 детеа (68%) имају нормалну телесну масу (њихов БМИ је од 5. до 85. перцентила)
