14 мај Физичка активност веома важна – вежбање је лек
Физичка активност је сваки облик покрета тела који повећава енергетску потрошњу. Физичка активност укључује вежбање, тренинг и такмичење, интезивни професионални рад, кућне послове и све неспортске активности које захтевају физичко напрезање, Физичка активност је повезана са здравњем и дуговечношћу још од античких времена. Први подаци о физичкој активности организованој у циљу промоције здравља потичу из Кине још од 2500 година пре наше ере! Хипократ (460-370пне) истиче да сваки телесни сегмент који је физички активан остаје здрав, развијен и спорије стари.
„Физичка активност може заменити многе лекове, али ниједан лек не може заменити физичку активност“
Научно је доказано да одговарајући, редовни програм физичке активности доводи до смањења оболевања или побољшања симптома код:
– коронарне болести и других кардиоваскуларних обољења.
– високог притиска
– повећане количине холестерола и триглицерида у крви.
– шећерне болести (D.M.typ II)
– Инсулинске резистенције и интолеранције на глукозу
– тумора дебелог црева
Сматра се да одговарајућа физичка активност доводи и до смањења ризика од:
– тумора простате
– тумора дојке
– болести жучне кесе
– депресије
– остеопорозе
Такође доводи до:
-побоњшанја свих пет елемената форме
– осећаја задовоњства
– Смањења стреса
– Смањења прекомерне телесне масе тј. Гојазности
– Смањења учесталости артритиса
Најповоњнији ефекти физичке активности постижу се поштовањем следећих принципа ( ACSM 2001)
УЧЕСТАЛОСТ: 4-6 пута недељно
ИНТЕЗИТЕТ: 60-90% максималне срчане фрекфенције аеробне активности
50-85% максималне потрошње кисеоника
ТРАЈАЊЕ: 30-60 минута континуиране аеробне активности
ОБЛИК: који ангажује велике мишићне групе
Који се може одвијати континуирано и ритмично.
Препоручене (аеробне) активности су:
Шетња, вожња бицикла (тренинг или у природи), пливање, трчање, спортске игре, плес…Поред аеробних активности у програм вежбања треба укључити и вежбе флексибилности и снаге уз поштовање принципа индивидуалности. Спортска медицина као мултидисциплинарна грана медицине бави се свим аспектима здравствене заштите особа укључених у физичку активност и спорт. Спортска медицина изучава ефекте различитих облика вежбања на здраву и болесну популацију. Савремена спортска медицина бави се превенцијом, здравственом контролом особа које учествују у физичким активностима различитог интезитета. Контролом и унапређењем тренажног процеса, едукацијом спортиста као и рекреативаца о исхрани, суплементацији, допингу. Прати лечење и рехабилитацију болести и спортских повреда. Око ¾ популације старије од 16 година разуме да је физичка активност корисна, међутим већина не зна тачно који су и какви корисни ефекти и каква је то „оптимална физичка активност“. Иако знају да је физичка активност фактор здравља они не знају колико често да вежбају, каквог интезитета треба да буде активност. Још мање особа зна да прати и процени сопствено стање припремљености – физичку форму, кондицију. Сходно томе намеће се потреба сталног едуковања популације како да, бавећи се физичком активношћу, остваре максимално корисне ефекте за очување и унапређење здравља.
Др Снежана Врачевић
Спец. медицине спорта