21 мај Право је време за здрав осмех – Недеља здравља уста и зуба
Трећа недеља маја у календару здравља обележава се као Недеља здравља уста и зуба. Овогодишња кампања се обележава од 21. до 27. маја 2012. године под слоганом “ПРАВО ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ЗДРАВ ОСМЕХ”.
Циљеви XXII Недеље здравља уста и зуба су:
– да се привуче пажња јавности на значај здравља уста и зуба, као важне компоненте општег здравља,
– да се информише становништво о методама за спречавање болести уста и зуба и да се да подстицај за њихову широку примену,
– да се мобилишу сви сегменти друштва да према својим обавезама и могучностима дају допринос промоцији, унапређењу и очувању општег и посебно здравља уста и зуба,
– да се мотивишу доктори стоматологије да примењују интегрисани приступ у промоцији, превенцији и терапији болести уста и зуба.
О значају превенције, најчешћим болестима зуба и начинима да се превазиђе лоша слика која постоји у нашем окружењу када су у питању ова обољења разговарамо са стоматологом Сањом Катић.
– Свест нашег становништва о битности одржавања оралне хигијене није на задовољавајућем нивоу. Спроводјењем мера како би се стање поправило запажају се позитивни резултати, али и даље се целокупно стање хигијене уста и зуба насег становниства мозе окарактерисати као лоше.
Болести уста и зуба спадају међу најћешћа обољења људског рода. Најучесталија су каријес и његове компликације и обољења потпорног апарата зуба односно пародонтопатије – каже др Катић.
Које су најчешће болести уста и зуба и како настају?
– Каријес је хронично обољење чврстих зубних ткива које доводи до разарања зуба. Почиње на површини и то разградњом глеђи и прогресивно продире у дубину и ширину захватајући остале структуре зубног ткива.Велики број општих и локалних фактора се доводи у везу са настанком каријеса. У опште факторе се убрајају: раса, наследни чиниоци, животно доба појединца, пол, функција ендокриних жлезда, исхрана…У локалне факторе који узрокују настанак каријеса спадају: бактерије, пљувачка, облик и распоред зуба, а пре свега лоша и неправилна орална хигијена. Пародонтопатије могу бити запаљенске (пародонтитиси), атрофицне (пародонтозе) и месовите. Настају врло често као последица општих поремећаја у организму (авитаминоза, хормонални поремећаји, алергије, тровање тешким металима) или као последица локалних утицаја (нпр. зубни каменац чији настанак поред многобројних фактора у највећој мери узрокује лоша и неправилна орална хигијена). Почетна фаза болести је гингивитис (упала десни). Карактерише је бол, црвенило, оток и понекад крварење десни. Обољење је присутно код 80% хумане популације, није нарочито опасно, али је лечење неопходно. Уколико се не лечи болест се шири на околне коштане структуре, па у одмаклој фази долази до разградње кости, гнојних упала, расклачења зуба уз непријатан задах из уста и испадања зуба.
Мултикаузална узрокованост болести, што је основно обележје каријеса, па и пародонтопатије, представља велики проблем његове превенције, која је најбољи начин отклањања како свих болести тако и болести уста и зуба. Такодје, недовољно развијена свест о озбиљности ових болести као и неразвијена орална култура нашег становништва представља највећи проблем у поправљању постојећег стања. Добра орална хигијена уз правилну исхрану су основни предуслов за спречавање појаве зубних болести.
Колико је важно формирање здравих хигијенских навика у најранијем животном добу?
– Породица има највећи значај и утицај на формирање навика и ставова детета. Родитељи као највећи ауторитети, са својим здравствено-васпитним утицајем на дете, имају пресудан знацај у формирању личности детета са исправним ставовима према свом здрављу. Орално здравље у великој мери зависи од навика, ставова и понашања односно актуелне здравствене праксе у породици. Информисање и едукација мајки о правилној исхрани и оралној хигијени деце у најранијем животном добу показали су се као врло ефикасна мера у превенцији настанка каријеса тако да је формирање здравих хигијенских навика „од малих ногу“ веома значајно.
Да ли на квалитет зуба утиће наслеђе или је то стереотип и предрасуда?
– Чињеница је да генетски фактор одредјује предиспозицију на отпорност или пријемчивост зуба за каријес. Наследне карактеристике које узрокују настанак каријеса су морфологија зуба, размакнутост зуба, количина и састав пљувачке, развој одбрамбене способности пљувачке на кариогене микроорганизме. Али и поред тога правилно одржавање оралне хигијене и редовне контроле код стоматолога могу у великој мери поправити орално здравље пацијената са неповољним генетским предиспозицијама.
Колико исхрана може утицати на квалитет зуба?
– За здравље зуба битна је исхрана. Није вазна колицина него уцесталост уносења сецера, јер он и други угљени хидрати цине да бактерије усне дупље производе киселине које неповољно утичу на зубну гледј и на десни, па на тај начин доводе до настанка каријеса и пародонтопатије. Стога, од важности је смањити учесталост конзумирања хране измедју оброка, тзв. „грицкање“, јер су на тај нацин зуби стално изложени киселинама које луче бактерије у устима. Такодје, треба избегавати жилаву и лепљиву храну ( као сто су суво воће и слаткиши), јер та врста хране се лепи за зубе. И наравно, препоручљиво је прати зубе после сваког јела.
Да ли болести зуба могу изазвати друге здравствене тегобе, проблеме?
– Болести зуба могу изазвати друге здравствене проблеме (обољења кардиоваскуларног, дигестивног система, обољења плућа, бубреба, кожне, очне болести, болести локомоторног система.. ). Да не би дошло до свих ових обољења неопходне су редовне стоматолоске контроле, а пре свега правилно и редовно одржавање оралне хигијене.