14 нов Превенција и едукација веома важни у заштити од дијабетеса – каже др Љубица Ножинић Вилус
У основи дијабетеса лежи поремећај метаболизма глукозе који утиче на метаболизам масти и протеина. Diabetes mellitus је група метаболичких болести која се испољава хипергликемијом, настаје због дефицита у секрецији инсулина или због дефекта у његовом дејству или услед постојања оба ова поремећаја.
– Дијабетес се може поделити по узроцима настанка, карактеристикама болести на тип 1 који се може јавити у сваком узрасту, али се обично овај тип јавља код деце и млађих људи до 35 година старости. Овај тип дијабетеса је резултат масовног пропадања бета ћелије, која производи инсулин у панкреасу. Овај тип дијабетеса мора се лечити инсулином јер ту постоји апсолутни недостатак истог, болест има нагао ток и не може дуго остати непрепозната, јер болесник нагло пропада, пуно пије воде, мокри често, губи на килажи иако много једе. Тип 1 дијабетес настаје због међусобног деловања генетских фактора, фактора спољашње средине иимунолошких фактора који доводе до деструкције бета ћелије. Од овог типа дијабетеса болује до 15 % оболелих одукупног броја оболелих од дијабетеса. Неким тестовима можемо готово са сигурношћу утврдити да ће доћи до развоја овог дијабетеса, за сада нема чврстих доказа да било која терапија има ефекте у спречавању овог типа дијабетеса те није етички да се пацијенту и каже да је у ризику за развој овог типа дијабетеса – истиче др Љубица Ножинић Вилус из нашег Дома здравља.
Далеко чешћи је тип 2 дијабетеса, од ког оболева 85% и више пацијената. Какве карактеристике има ово обољење?
– Овај облик има благи ток и велики број људи и не зна да је оболео. На сваког оболелог долази и једна особа која не зна да има дијабетес. Настанак типа 2 дијабетеса повезан је са поремећајем у секрецији инсулина и инсулинској резистенцији у периферним ткивима. У првој фази обољења ниво глукозе у крви је нормалан, јер панкреас производи више инсулина. У каснијој фази, лучење инсулина постаје недовољно у односу на инсулинску резистенцију што најпре доводи до интолеранције глукозе, а најзад и до дијабетеса. Још увек не знамо тачан узрок настанка дијабетеса, али смо запазили да се он јавља чешће у породицама где је већ неко оболео. Неки други фактори ризика за развој дијабетеса су растућа гојазност становништва БМИ>27кг/м2, старост преко 45 година, у повећаном ризику су особе које већ од раније имају интолеранцију глукозе, повишену гликемију наште, хипертензију, поремећај липида у крви или болују од полицистичних оварија.
Какви су показатељи, расте ли број оболелих од шећерне болести?
– Последњих 20 година број оболелих од дијабетеса у свету и у Србији се готово удвостручио. Очекује се да ће се и у наредном периоду овај тренд наставити. Према подацима Међународне федерације за дијабетес, IDF 2011. године у свету 366 милиона људи болује од дијабетеса, а 4,6 милиона људи годишње умире од последица дијабетеса. Према проценама Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“ Београд, број оболелих од дијабетеса за 2010. годину је 600.000, од тога броја су 320.000 (53,3%) жене и 280.000 (46,7%) су мушкарци. Такође, већи број оболелих је у старијој доби – 317.000 (52,8%) је у доби преко 60 година. Истовремено је присутна и велика учесталост касних компликација дијабетеса као што су: губитак вида, мождани удар, срчани удар и ампутације доњих екстремитета.
Каква је старосна структура, расте ли број оболелих међу младима?
– У Србији број оболелих од дијабетеса расте великом брзином чему доприносе нездрав начин живота, неправилна исхрана (недовољан унос воћа и поврћа, повећани калоријски унос хране, засићених масти, концентрованих угљикохидрата и сл.) и смањена физичка активност. Данас се према неким истраживањима сматра да у Србији 18% школске деце и 54,5% одраслог становништва има прекомерну телесну тежину. Управо је гојазност један од главних фактора за настанак дијабетеса. Корекцијом исхране и повећањем физичке активности можемо спречити појаву дијабетеса код већине особа. Током ове године Министарство здравља и Национални комитет за дијабетес Републике Србије почели су широку акцију превенције дијабетеса тип 2 код особа које су у високом ризику за развој дијабетеса типа 2 по истоименом упитнику који има стандардизована и бодована питања, те особе које имају збир одговора 15 бодова и више сматрају се да су у високом ризику за развој дијабетеса. Сви лекари Дома здравља Шабац и њихови тимови су укључени у детекцију ових пацијената и кориговање њихових животних навика у циљу спречавања и одлагања дијабетеса.
Шта као лекар саветујете да би се предупредила појава шећерне болести?
– Постоји студија по којој су у Финској, у којој је учесталост дијабетеса велика, са пет мера превенције успели готово спречити појаву дијабетеса тип 2, те мере су: смањење телесне тежине за 5%, повећање физичке активности до 4 сата недељно, повећање уноса дијететских влакана до 15 грама на сваких 1500 унесених кцал, смањење уноса засићених масти на испод 10% и смањење укупних масти на 30% у дневном уносу хране. Њихов резултат је био најбољи код особа које су успеле да се придржавају свих пет наведених циљева и код њих нових случајева дијабетеса није било. Значи дијабетес се може превенирати променом начина исхране и повећањем физичке активности.
Колико је промоција здравља важна у стварању здравих животних навика?
– Дијагноза дијабетеса значи да контрола болести мора постати део живота те особе, наиме излечење од дијабетеса не постоји, али правилном терапијом компликације ове болести се могу одгодити. Особа која болује од дијабетеса свакодневно мора да одржава равнотежу између исхране, терапије и физичке активности. То је изазов са којим се свакодневно суочавају оболели од дијабетеса. Морамо им обезбедити доступност свих информација, обуку у практичним вештинама (апликација лека), обезбедити им приступачне и адекватне дијете, савете у вези са низом животних ситуација у којима се налазе (посао,путовања и сл.). Морамо свакодневно јачати њихово самопоуздање у постизању оптималне контроле болести. Свакодневним здравствено-васпитним радом можемо у великој мери побољшати живот оболелих, такође и спречити појаву обољења код већине особа. Особама са дијабетесом потребна је медицинска нега током читавог живота, наиме оне имају повишен ризик за настанак компликација као што су инфаркт миокарда, мождани удар, бубрежна инсуфицијенција, слепило и улкуси који доводе до ампутације доњих екстремитета – закључује др Љубица Ножинић Вилус.