30 сеп 1. октобар – Међународни дан старијих особа
У 21.веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.
Старење популације и нови изазови који прате демографске промене
Свет
- Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. Године и износиће 395 милиона.
- Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. Године и број деце млађе од 14 година.
- Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.
- Европа
- Вишеод 160 милиона људи је старости преко 60 година.
- Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена,
- Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. Години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године.
- Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. Години на 61 милион у 2060. години.
Република Србија
Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011.) једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика староснополне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година
Упериоду 2002–2011.године у Републици Србији:
• просечна старост становника порасла је са 40,2 на 41,6 година,
• просечан животни век продужен је за 1,8 годину (са 69,7 на 71,6 годину код мушкараца, а са 75,0 на 76,8 године код жена),
• проценат младих (0–14) пао је са 16,1% на 15,0% док је проценат старих ( 65 годинаипреко) порастао са 16,6% на 16,8%,
• стопа наталитета је смањена са 10,4 ‰ на 9,0‰,
• удео жена у фертилном периоду је са 24,1% опао на 22,9% у укупном становништву.
