14 нов 14. новембар – Светски дан борбе против шећерне болести
У Србији више од 150 деце узраста до 14 година годишње оболи од дијабетеса. Све је већи број оболелих и у популацији одраслог становништва. Чињеница да из године у годину расте број оболелих, додатно актуелизује причу о дијабетесу, не само у поводу дана који се у календару здравља обележава као Дан борбе против шећерне болести. О узроцима настанка, симптомима, факторима ризика и важности превенције pазговарамо са лекаром Дома здравља Шабац, др Љубицом Ножинић Вилус.
Шта је дијабетес и како настаје?
– Дијабетес је скупина метаболичких болести које се карактеришу хипергликемијом насталом због дефекта у секрецији инсулина или због дефекта у његовом дејству или услед постојања оба ова поремећаја. Поред поремећаја у метаболизму глукозе у дијабетесу су поремећени метаболизам масти и протеина. Хронична хипергликемија (повећан ниво глукозе у крви) доводи до попуштања функције других органа, а посебно до оштећења ока, бубрега, нерава, крвних судова срца и мозга. Тачан узрок настанка дијабетеса не знамо али је запажено да се јавља у породицама у којима су оба родитеља оболела од дијабетеса типа 2 у 40% случајева овај дијабетес ће добити и деца, такође ако је један једнојајчани близанац оболео од дијабетеса, оболеће и други у 70-90% случајева.
Који типови дијабетеса постоје?
– Дијабетес се дели у четири групе, али у основи имамо дијабетес типа 1 где постоји апсолутни недостатак инсулина и код њега болест углавном почиње нагло следећим симптомима: појачано пијење воде (полидипсија), појачано мокрење(полиурија), појачано узимање хране (полифагија) уз губитак на телесној тежини. Болесник због недостатка инсулина не може да искористи угљене хидрате (инсулин је транспортер глукозе преко ћелијске мембране до ћелије), ћелија остаје гладна за глукозом, глукоза се гомила у крви, а ћелија настоји губитак глукозе да надокнади из резерви масти у организму. Резултат свега овога је кетоацидоза која угрожава живот болесника и оболели од дијабетеса типа 1 се углавном у тешком стању јављају лекару. Понекад се све ово деси и за неколико дана.
Има ли разлика у настанку различитих типова дијабетеса?
– За разлику од дијабетеса типа 1, дијабетес типа 2 јавља се полагано са низом неспецифичних симптома које пацијент брзо не примети. Понекад осети умор, замагљен вид, а не тако често дијабетес се открије случајно у склопу редовних лабораторијских налаза при систематским прегледима или случајним вађењем крви у склопу истраживања неке друге болести. Често у склопу постављања дијагнозе дијабетеса пацијент има и неке развијене касне компликације дијабетеса као што су промене на очном дну, што нам указује да је дијабетес већ трајао најмање 5 година. Дијабетес типа 1 не можемо превенирати на данашњем ступњу развоја медицинске науке и мада нам је познато да већ присуством неких маркера и антитела можемо готово са сигурношћу знати да ће неко оболети од тог дијабетеса није етички да се то пацијенту каже јер не можемо да спречимо настанак болести. Дијабетес типа 2 се може превенирати и то укључује пре свега примарну превенцију особа које су здраве промоцијом здравог начина живота уз квалитетно избалансирану исхрану и умерену физичку активност.
Који су фактори ризика за настанак ове болести?
– Ризик за дијабетес је повезан и са поремећајима у начину живота: превише седења, гојазност, старост преко 45 година, такође у појачаном ризику су и особе које су већ раније имале поремећај висине глукозе у крви после оброка или повећан ниво гликемије наште. У ризику су и особе оболеле од хипертензије (повишен притисак), особе са поремећеним нивоом масти у крви (дислипидемије), жене које су родиле крупну децу или имале гестацијски дијабетес или оболеле од полицистичних оваријума (ПЦО синдром).
Како се може превенирати настанак дијабетеса?
– Борба против гојазности се води променом неактивног начина живота. Само 30 минута умерене физичке активности уз смањење телесне тежине до 10% могу смањити појаву дијабетеса за више од 50%. Секундарна превенција подразумева рано откривање дијабетеса, едукацију о здравом начину живота и примену оптималне терапије како би се спречиле компликације. У циљу праћења настанка и напредовања компликација неопходне су редовне контроле болесника. Ефикасна регулација дијабетеса захтева стално праћење нивоа глукозе, холестерола и триглицерида у крви, као и праћење крвног притиска. Ефикасно лечење дијабетеса може у великој мери смањити компликације као што су срчани удар, мождани удар и погоршање вида.
Да ли се повећава број оболелих од дијабетеса?
– Број особа са дијабетесом расте невероватном брзином. Томе доприносе старење становништва, урбанизација, усвајање нездравих стилова живота, али и продужен животни век оболелих. Према резултатима истраживања 18% школске деце и омладине је гојазно, а 54% одраслог становништва је гојазно, значи у Србији значајан број деце и одраслих има прекомерну телесну тежину. Гојазност је главни фактор ризика за настанак дијабетеса. Пушење је такође фактор ризика за настанак многих болести, а значајно погоршава промене на крвним судовима оболелих од дијабетеса. Ниједна друга болест као дијабетес не захтева строгу дисциплину у спровођењу адекватне медицински модификоване исхране као дијабетес. Ни најсавременијом инсулинском терапијом не могу се постићи строго дефинисани критеријуми у постизању адекватне гликорегулације ако се пацијент не придржава дијете.
Каква је ситуација са бројем оболелих у Србији?
– Оболевање од типа 1 дијабетеса је у континуираном порасту. Сваке године у Србији од типа 1 дијабетеса оболи 157 дечака и девојчица узраста до 14 година. У периоду 2006-2009. забележен је пораст оболевања деце за 4,2% годишње. Број оболелих се повећава и код одраслог становништва. Претпоставља се да је број укупно оболелих у Србији од дијабетеса био 600.000- од тога по узрасту: 20-39 година (11%), 40-59 година (36,1%) и од 60-79 година ( 52,8%). Ако се гледа по полу нешто је већа учесталост међу женама (53,3%).
Савет лекара.
– Применом одговарајућих превентивних мера можемо зауставити убрзан пораст броја оболелих од типа 2 дијабетеса, а особама са дијабетесом може се помоћи да живе квалитетније са својим обољењем. Смањење учесталости фактора ризика променом стила живота и рано откривање типа 2 дијабетеса доприносе заустављању епидемије шећерне болести. За лекаре је најбитније да раде на масовној превенцији, раном откривању дијабетеса и ефикасном лечењу оболелих.