
12 јан Проф. др Љиљана Марковић Денић гост нашег Дома здравља
Проф. др Љиљана Марковић Денић, епидемиолог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и председник Републичке комисије за болничке инфекције Министарства здравља Владе републике Србије данас је била гост нашег Дома здравља. Уважена професорка Денић најпре је разговарала са др Бранков Вујковићем, директором наше установе и прим. др Снежаном Бојанић, помоћником директора за медицинске послове, а потом је одржано саветовање о болничким инфекцијама са начелницима и главним сестрама свих служби Дома здравља.
Гостовање еминентног стручњака, каква је проф. др Љиљана Марковић Денић, било је и прилика за предавање за све заинтересоване здравствене раднике на тему „Болничке инфекције у примарној здравственој заштити у складу са новим правилником“, које је одржано у клубу Опште болнице.
Тема о којој је говорила проф. Денић је од изузетне важности за све здравствене установе, јер болничке инфекције представљају значајан здравствени и општедруштвени проблем са низом медицинских, економских, етичких и законских последица. Болничке инфекције се појављују код 5-10% свих болнички лечених пацијената, а на одељењима интензивне неге код 15-20% пацијената.
Извор заразе могу бити медицинско особље, новопримљени пацијенти, болесници у стадијуму опоравка и мајке породиље за новорођену децу. Инфекција се може преносити директно (директним контактом са извором заразе и капљичним путем), индиректно (индиректни контакт преко предмета, преко ваздуха, личног прибора и одеће) и преко хране, воде и вектора. Болничке инфекције се веома брзо шире међу новорођеном децом, болесницима који се лече цитостатицима и радиотерапијом, болесницима сапоремећајима имунитета и болесницима код којих се често примењујумедицинске интервенције (хемодијализа нпр.) и инвазивне процедуре (нпр. пласирање уринарног катетера). Лако се шире уколико се занемаре мере сталне дезинфкеције и стерилизације, нерационално користе антибиотици избог све учесталије примене сложених апаратура које се тешко илИ непотпуно дезинфикују или стерилишу, вештачких протетичких материјала (стентови, протезе кука, пејсмејкери…) и имуносупресивне терапије после трансплантације органа. У Србији су, према подацима из 2009. године, најчешће болничке инфекције уринарног система (32,7%), оперативног места (32,5%) и коже и меких ткива (15,4%) и најчешће се јављају на одељењима интензивне неге, ортопедије са трауматологијом и урологије. Најчешћи инфективни узрочник је Есцхерицхиа цоли. Болничке инфекције се веома тешко лече и у томе се огледа значај примарне здравствене заштитекоја својим радом може да допринесе смањењу њихове учесталости.