29 нов ХРОНИЧНА ОПСТРУКТИВНА БОЛЕСТ ПЛУЋА (ХОБП)
Према подацима Светске здравствене организације, од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) болује око 50 милиона људи и сваке године умре скоро 3 милиона оболелих особа. Из Удружења за астму и хроничне опструктивне болести плућа (УДАХ) кажу да се процењује да у Србији тренутно има између 400.000 и 600.000 пацијената, док је процена да у свету од ове болести болује 210 милиона људи, док је скоро 90 % смртних случајева од ХОБП забележено у развијеним и средње развијеним земљама.
ХОБП је скраћеница за „Хроничну Опструктивну Болест Плућа“
• Хронична значи да се не повлачи.
• Опструктивна значи делимично ограничење протока ваздуха.
• Болест значи обољење.
• Плућа значи да захвата дисајне органе.
ГЛАВНИ ФАКТОРИ РИЗИКА НАСТАНКА ХОБП СУ:
• дугогодишње пушење ( 85% оболелих су пушачи)
• штетни фактори са радног места (прљави услови рада, где има пуно прашине и разних испаравања)
• аерозагађење
• респираторне инфекције
• лоши стамбени и социјални услови живота (лоше грејање и вентилација стамбених просторија)
• у врло малом броју случајева узроцник је уродјени поремецај, пре свега дефицит алфа 1 антитрипсина који условљава ранији развој болести , вец у трецој деценији живота.
ЗА НАСТАНАК БОЛЕСТИ потребно је доста времена, тако да пушачи бивају заведени да немају тегобе, све док не продје 15 до 20 година, кад ефекат дувана и његових многобројних штетних састојака долази до изражаја.
ХОБП је обољење које временом напредује, од првих и најлакших симптома, кроз све тежа оштећења дисајних путева, па се на крају развија респираторна инсуфицијенција, тј. слабост респираторног система да обавља своју основну функцију-размену кисеоника и угљен диоксида .
СИМПТОМИ ХОБП укључују: кашаљ, искашљавање гноја или слузи, осећај недостатка ваздуха и брже замарање у напору.
Нажалост ХОБП се ретко дијагностикује у почетном стадијуму. Многи пацијенти се јављају лекару тек када изгубе преко 50% плућне функције.
Саветује се да се свака особа са пушачким стажом 20 и више година, једном годишње упути на спирометрију. Спирометријом се могу открити почетни стадијум ХОБП, док особа још и не осећа тегобе, или су оне врло благе и не ремете животну активност.
Златан стандард у дијагностици ХОБП је преглед плућне функције, тј
http://www.astma.rs/dijagnoza/spirometrija/spirometrija
Престанак пушења је најефикаснија и најисплативија мера за смањење ризика од ХОБП. У стадијумима узнапредовале ХОБП потребно је поред престанка пушења применити фармаколошке и нефармаколошке мере лечења.
Да бисте се осећали боље и да бисте спречили погоршање болести потребно је:
• Престаните да пушите
• Узмите сваки лек који како Вам је лекар прописао. Идите на преглед код лекара најмање једном годишње. Интересујте се за вакцину против грипа
• Идите на преглед код изабраног лекара или у болницу чим Вам се погорша дисање.
• Проветравајте стан. Избегавајте удисање испарења, дима, прашине и свега што отежава дисање
• Одржавајте снагу свог тела. Шетајте, редовно вежбајте и једите здраву храну
• Ако имате тешку ХОБП, што више штедите своје дисање. Олакшајте живот у кући колико је могуће.
Важно је истаћи да је ХОБП болест која се може спречити, и ако је рано откривена, може се правилно и успешно лечити. Велики број пацијената, првенствено пушача, није свестан своје дијагнозе, па се ХОБП нажалост дијагностикује обично у већ поодмаклом стадијуму. Само мерама превенције пушења, активностима за одвикавање од пушења, благовременим прегледима плућне функције код пушача, могуће је смањити ризик од оболевања и умирања од ХОБП.
др Наталија Јовановић, специјалиста опште медицине