08 авг Мајчино млеко – најбоља храна за Ваше дете!
Прва недеља августа посвећена је промоцији најздравијег начина исхране новорођенчади и подршци мајкама које доје. Предности мајчиног млека су бројне, слажу се у оцени стручњаци, а беба и мајка током дојења успостављају ближи и непосреднији контакт. Нема ничег лепшег, природнијег, ни здравијег, мисли и др Марија Мишић, педијатар у Служби за здравствену заштиту деце и омладине у нашем Дому здравља.
– Мајчино млеко представља храну коју је природа максимално прилагодила физиолошким потребама и могућностима хуманог одојчета. Предности природне исхране су: нутритивне особине и оптимална дигестија мајциног млека, које су незаменљиве, имунопротекција и антиалергијски ефекат, нарочито код деце са породичном анамнезом атопије (алергије), потпуније успостављање емотивне везе мајке и детета, смањен ризик за мајку од карцинома дојке и јајника, брза постпартална редукција телесне тежине, значајно нижи трошкови неге новорођенчета!
Зашто је мајчино млеко најбоља храна за новорођенче?
Главни састојак хуманог млека је вода, садржај воде је негде од 82.5-90%. Ниво беланчевина је релативно мали, али је њихов аминокиселински састав максимално прилагођн потребама одојчета, доминирају протеини сурутке у односу на кравље млеко које је казеинског типа. Овакав састав протеина је и много битан због осмотског оптерећења бубрега. Садржај масти у хуманом млеку је варијабилан, зависи од стадијума лактације, стања исхрањености и режима исхране дојиље. Захваљујући високој заступљености триглицерида са масним киселинама незасићеног типа, као и присуству млечне липазе, степен искоришћености масти из мајчиног млека је знатно већи у односу на кравље. Главни угљени хидрат је лактоза, која осим тога сто је драгоцени извор енергије, је и битан стимулатор интестиналне апсорпије минерала. Сем тога, лактоза фаворизује и раст ацидофилних бактерија у колону које имају знацајно уцешће у превенцији гастроинтестиналних инфекција и нутритивних алергијских манифестација. Концентрација електролита у хуманом млеку је ниска, што је у складу са потребама одојчета и ограниченим капацитетом његове реналне функције. Микроелементи су, такође, релативно слабо заступљени, али је услед повољних транспортних услова у танком цреву, степен њихове искоришћености изузетно висок.
Да ли се и колико често мајке одлучују да доје бебе и шта је савет лекара за мајке и оне које ће 
то тек постати?
– Моје досадашње искуство показује да је јако мали број мајки које доје. У почетку лактације то је углавном страх да је беба гладна, да мама неће имати довољну количину млека, да је млеко „неквалитетно“, зато што изгледа ретко… У тим моментима се прибегава дохрани, беба се све мање ставља на дојку, самим тим и лактација се смањује. Да би било довољно млека неопходна је стална стимулација, тј, сисање бебе! Мајке треба да доје децу –зар има шта лепше од додира бебе на мајчиним грудима, најздравије је, најлакше, најјефтиније…