10 мај Од 13. маја Недеља здравља уста и зуба
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду у периоду од 13. до 19. маја 2019. године на територији Србије обележава XXИX Недељу здравља уста и зуба. Ове године кампања се обележава под слоганом „ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЧУВАМО ОД НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА”.
Циљеви
ове кампање, која се у Србији обележава
од 1991. године, су:
- Указати на значај оралног здравља и на то да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.
- Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.
- Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
- Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
- Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.
- Мотивисати појединце, породице, заједнице и доносиоце одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, свако у свом домену.
Недеља
здравља уста и зуба се обележава бројним
активностима као што су јавне и друге
манифестације у којима учествује стручна
јавност, али и општа популација. Носиоци
и координатори активности током Недеље
здравља уста и зуба на нивоу округа су
окружни институти и заводи за јавно
здравље, а за територију сваке општине
службе стоматолошке заштите домова
здравља, уз активно учешће приватне
стоматолошке праксе, локалне заједнице,
приватног сектора и удружења грађана.
У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији који има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља.
Опште
препоруке за очување оралног здравља
које се пласирају у оквиру ове кампање
нису усмерене само на значај одржавања
адекватне хигијене и редовних посета
стоматологу, већ обухватају и препоруке
за смањење уноса шећера, безбедно физичко
окружење, а подстиче се и укључивање
порука о утицају конзумирања алкохола
и пушења на орално здравље.
Орално
здравље у свету и Србији
Орално здравље је значајан показатељ општег здравља и квалитета живота. Светска здравствена организација дефинише орално здравље као „стање без хроничног бола уста и лица, без малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без обољења десни, каријеса, губитка зуба, као и без других обољења и стања који ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори и негативно се одражавају на психо-социјално благостање”.
Болести
уста и зуба су најчешћа незаразна обољења
која се могу јавити током живота и која
узрокују бол, нелагодности, али могу
довести и до озбиљних последица по опште
здравље.
Каријес,
периодонтална обољења тј. обољења десни,
орални карциноми, оралне манифестације
ХИВ инфекције и трауме уста и зуба
спадају у најчешћа орална обољења и
стања, а у великој мери их је могуће
превенирати или се могу лечити у раној
фази. У великом броју земаља са ниским
и средњим приходима, са порастом
урбанизације и променама у условима
живљења, учесталост оралних обољења
наставља да расте. Овоме у великој мери
доприноси недостатак заштите флуоридима,
неадекватна покривеност стоматолошком
здравственом заштитом на примарном
нивоу, али и употреба шећера, дувана и
алкохола.
Према
проценама добијеним у оквиру студије
о оптерећењу болестима на глобалном
нивоу (The Global Burden of Disease Study) из 2016. године
скоро половина светске популације (3,58
милијарди људи) има неко орално обољење.
Каријес сталних зуба у свету има 2,4
милијарде људи, а 486 милиона деце има
каријес млечних зуба. Нелечена
пародонтопатија, која у крајњој фази
доводи до испадања захваћених зуба,
заузима међу хроничним незаразним
обољењима 11. место према учесталости
на глобалном нивоу.
У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес. Проценат становника у старосној групи 65–74 године који нема ниједан природан зуб варира од 20 до 50%. Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима. Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету.
Према
резултатима истраживања које је
спроведено на национално репрезентативном
узорку 2013. године, само 8,3% становника
Србије старијих од 25 година има све
своје зубе, а мање од половине (45,6%)
становништва процењује стање својих
зуба и усне дупље као добро. Посебно су
угрожени становници нижег образовног
статуса и лошег материјалног стања који
у значајно већем проценту сопствено
орално здравље процењују као лоше и у
значајно мањем проценту редовно перу
зубе. Извештај о унапређењу квалитета
рада у здравственим установама Републике
Србије у 2017. години показује да је у
Србији у 2017. години 36,6% деце у седмој
години живота имало све здраве зубе, а
да је проценат деце у дванаестој години
живота са свим здравим сталним зубима
износио 35,5%. У 2017. години на нивоу Републике
Србије 88,1% деце у седмој години живота
и 83,3% деце у дванаестој години живота
обухваћено је локалном апликацијом
концентрованих флуорида.
Истраживања
понашања у вези са здрављем код деце
школског узраста у Републици Србији
које је спроведено 2017. године показало
је да навику свакодневног прања зуба
чешће од једном дневно има око две
трећине школске деце узраста 11,13 и 15
година (70,9%), значајно више девојчица
него дечака (82,6% према 59,9%).
Неадекватна
орална хигијена и примена флуорида, као
и нередовне контроле код стоматолога
имају значајан утицај на оралног здравље.
Поред тога, фактори ризика који су
повезани са обољењима уста и зуба су
исти као и за водеће незаразне хроничне
болести као што су неправилна исхрана,
употреба дувана и алкохола.
Опште
препоруке за очување оралног здравља
су:
- Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе
- Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
- Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
- Безбедно физичко окружење
- Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога и примена флуорида према препоруци стоматолога
- Престанак или смањење конзумирања алкохола
-
Престанак
пушења.