22 окт Повећан обим посла у Служби за кућно лечење и негу
Октобар – Месец солидарности са старима је период када се о овој популацији највише говори, али извесно је да често наш однос према најстаријима није у складу са њиховим потребама. О томе у знатној мери сведочи и чињеница да је све већи број старих препуштен себи, на егзистенцијалном минимуму. Велики је и број старих који, због болести, али и без помоћи својих породица, долазе у ситуацију да су им запослени у нашој Служби за кућно лечење и негу једина помоћ, каже начелник ове службе др Светозар Чичулић.
– Према новој концепцији Министарства здравља ми треба да будемо Служба за палијативну негу – односно за збрињавање пацијената у терминалној фази болести, када породице то не могу саме. У нашој надлежности би требало да буду пацијенти који болују од малигних болести, дијабета – са компликацијама када долази до ампутације екстремитета и слично. С обзиром на менталитет нашег народа и чињеницу да је брига о старима на јако ниском нивоу бавимо се и лечењем непокретних пацијената, што не би требало да буде посао наше службе – додаје др Чичулић.
У Служби је тренутно ангажовано четири лекара, од којих су три специјалисти опште медицине, једна виша и 13 медицинских сестара. Тренутно Служба одговора свим захтевима пацијената, али ако се овим темпом настави повећање броја корисника, биће тешко реализовати тај обим посла.
– Тренутно имамо око 1200 корисника и тај број се повећава, баш из наведених разлога. Ми би требало да будемо служба која наставља болничко лечење, које из оправданих разлога даље није могуће. Имамо два аута, али нам је, због обима посла, неопходно да имамо бар још једно или два возила, посебно уколико поштујемо концепцију тимског рада, да на терен иду доктор и сестра.
Запослени у овој служби, упркос повећаном обиму посла, имају добре услове за рад.
– У овом простору су услови за рад изузетно добри. У простору некадашње војне болнице нисмо имали овакве могућности. Овде имамо довољно простора, који је у потпуности адекватан потребама наше службе. Како бисмо преузели улогу службе за палијативно лечење потребни су нам само аутомобили.
У месецу солидарности са старима др Чичулић апелује на потребу за развојем свести о томе да је породица најважнија подршка особама трећег доба.
– Старост не значи и болест, иако са старошћу иду и болести. Брига о старима не постоји у довољној мери. Здравствена служба је нека потпора, али основа бриге о старима мора бити породица. Ако нема тога тешко се излази на крај. Геронтолошки центри не могу да приме све заинтересоване, а немају ни сви могућност да буду у центрима те врсте.
Процене су да је међу нашим тренутним корисницима око 300-400 оних који испуњавају услове за палијативну негу, сви остали спадају у друге категорије, које заправо не остварују право на овај вид неге. Врло често се ради о пацијентима које познајемо и у чије проблеме смо упућени. У овом послу доста нам помаже Центар за социјални рад и њихове неговатељице. Ми идемо по препоруци лекара опште праксе, или на позив, када је реч о нашим пацијентима. Радимо у две смене, у амбуланти и на терену. Апелујемо на лекаре опште праксе да не шаљу толики број налога нашој служби, јер у кућну посету може и лекар опште медицине у Дому здравља, али, апелујемо и на породице да брину о својим старима. Само тако ћемо наших најстаријим суграђанима помоћи у превазилажењу свих проблема које доноси старење.
