29 сеп „Повежи се срцем“
Од последица болести срца и крвних судова, сваке године у свету умре 18,6 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године овај број порасти на 23 милиона, а Светска федерација за срце наглашава да се најмање 85 одсто превремених смртних исхода може предупредити. Пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана налазе се међу факторима ризика, а на њих свако може да утиче. Неславну светску статистику, прати и Србија, те су у нашој земљи болести срца и крвних судова водећи узрок умирања.
Према прелиминарним подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, болести срца и крвних судова, током 2020. године у Србији је од ових обољења умрло 55.305 особа (25.617 мушкараца и 29.688 жена), чак 47,3 одсто у свим узроцима смрти. А пандемија Ковида 19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. Већ нарушеног здравља, срчани болесници уколико се инфицирају вирусом SARS – CoV – 2, ризикују да развију тежу клиничку слику, а фатални исход лечења је већи.
Већина срчаних обољења узрокована је факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест.
„Повежи се срцем“
Светски дан срца који се обележава 29. септембра, ове године носи слоган „Повежи се срцем“. Живимо у времену пандемије Ковид 19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења кардиоваскуларних болести.
Савети да сачувате своје срце
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем.
Поједите 5 порција воћа и поврћа дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс – масти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)
Престаните да пушите.