06 дец Представљамо Националне водиче добре клиничке праксе: лечење тиреоидних нодуса и карцинома штитасте жлезде
Лекари Дома здравља Шабац присуствовали су, у протеклом периоду, презентацији Националних водича добре клиничке праксе, коју је организовало Министарство здравља Републике Србије. Водиче представљамо и на овај начин, како бисмо их учинили доступним. Др Александра Остојић Иветић, специјалиста опште медицине, овог пута представља Национални водич за дијагностиковање и лечење тиреоидних нодуса и карцинома штитасте жлезде:
ЧВОРОВИ ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ (ТИРЕОИДНИ НОДУСИ)
Чворови штитасте жлезде су ограничене промене грађе тиреоидне жлезде. Могу се напипати, али и случајно видети на ултразвучном прегледу. Најчешће се испитују чворови већи од 10 мм, због повећаног ризика од појаве карцинома штитне жлезде. Они нису болест сами за себе, већ су знак различитих тиреоидних болести.
Учесталост нодуса је 4-7% ако се откривају палпацијом, а број расте на преко 50% популације која је прегледана ултразвуком. Чешћи су код жена, поготову старијих од 60 година. 95% овако откривених чворова су бенигни.
Преглед штитасте жлезде треба да буде обавеза сваког лекара примарне здравствене заштите. Ако се клиничким прегледом постави сумња на постојање тиреоидних нодуса, пацијент се упућује ендокринологу ради даљег поступка. Убрзано се морају испитивати:
- Пацијенти са необјашњивом промуклошћу и појавом струме (гушавости)
- Чворови код деце
- Оток штитасте жлезде са отоком лимфних чворова врата
- Безболна маса на врату која расте за неколико недеља
- Отежано дисање са увећањем жлезде
Дијагностика природе чворова треба да утврди грађу и функцију нодуса. Сваком пацијенту са нодозном струмом треба узети исцрпну анамнезу и обавити педантан и потпуни преглед, са посебним освртом на структуре врата и главе. Почетни поступак је мерење хормона ТСХ у серуму. Остали хормони се раде само ако је ниво ТСХ измењен.
Данас је ултразвук врата и посебно штитасте жлезде поступак од великог значаја у откривању,оцени и праћењу тиреоидних нодуса и треба га применити и ако се присуство чвора утврди палпацијом. Остале технике прегледа (радионуклиди, аспирација танком иглом) користе се за прецизнију дијагностику у вишим центрима.
КАРЦИНОМ ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ
Тиреоидни карцином је редак хумани малигнитет (1% свих малигних болести) и најчешћи је малигнитет ендокриног органа. Иако су тиреоидни чворови честа појава у популацији (4 до 7% становништва има један или више нодуса који се откривају палпацијом), малигно је само до 5%. Учесталост тиреоидног малигнитета у последње време показује знатан пораст.
Фактори ризика за појаву карцинома штитасте жлезде су:
- Ендемска струма (гушавост)
- Хронично запаљење штитасте жлезде
- Изложеност терапијском или радиоактивном зрачењу, нарочито у детињству
- Породично оптерећење
Најчешће испољавање тиреоидног канцера је новооткривени чвор или пораст постојећег чвора штитњаче. Највећи број особа са оваквим променама има доброћудну болест. Нажалост, у 50 % пацијената он метастазира у околне лимфне чворове.
Дијагноза се поставља ултразвучним прегледом, циљаном биопсијом ( узимањем узорка ткива танком иглом под контролом ултразвука) те анализама из крви ( ТСХ, тиреогобулин). Главни фактори који утичу на прогнозу обољења су старији узраст, мушки пол, изглед и величина тумора, метастазирање и начин лечења тумора.
Основни вид лечења је оперативно лечење, где обим операције зависи од мноштва фактора, док се у постоперативном поступку може применити радиоактивни јод за уништење преосталог малигног ткива.
Уколико постоји сумња на увећање или какву другу промену штитасте жлезде, неопходно је посетити свог изабраног лекара.
Др Александра Остојић Иветић,
специјалиста опште медицине
Национални водич доступан на следећем линку:
(Водич за дијагностиковање и лечење тиреоидних нодуса и карцинома штитасте жлезде).