04 апр У сусрет Светском дану здравља
Повишен крвни притисак је најучесталија болест срца и крвних судова и одговоран је за настанак више од половине свих кардиоваскуларних болести. Светски дан здравља – 7. април – ове године, са циљем да смањи учесталост инфаркта и шлога као последица повишеног крвног притиска, Светска здравствена организација посветила је управо овој теми, а под геслом
Да ли сте под притиском?
Артеријска хипертензија– од превенције до рехабилитације
У Србији приближно 47% одраслог становништва има хипертензију, односно сваки други одрасли мушкарац и 2/5 одраслих жена. Међутим, према резултатима истраживања здравственог стања одраслог становништва Србије, скоро половина становника није била свесна да има повишене вредности крвног притиска. Такође, више од половине оних који знају да имају хипертензију нису узимали антихипертензивну терапију због недостатка финансијских средстава и става да им терапија није потребна.
Фактори ризика за настанак хипертензије укључују пушење, неправилну исхрану, физичку неактивност.
Пушење
Свака трећа жена, скоро сваки четврти мушкарац и свака пета млада особа узраста од 15 до 19 година је у категорији свакодневних пушача.
Физичка неактивност и неправилна исхрана
Недовољно је физички активно 68% становника, 20% становника не размишља о здрављу приликом избора намирница, а скоро сваки други становник Србије једе рибу мање од једном недељно.
Променом начина живота особа може да утиче на факторе ризика. Компетентан одговор здравственог система у области превенције, контроле, лечења и рехабилитације представља велики изазов за здравствени систем како у свету тако и у нашој земљи. Влада Републике Србије је 2010. године усвојила Национални програм превенције и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године, чији се главни циљеви односе на: значајно смањење оболевања и умирања становника у Републици Србији од кардиоваскуларних болести, побољшање њиховог квалитета живота и смањење неједнакости у здрављу. Интегрисана акција друштва треба да буде усмерена на факторе ризика и социјално-економске детерминанте здравља, али и на јачање здравственог система Републике Србије, како би био у стању да одговори на све веће оптерећење становништва кардиоваскуларним болестима.